UTICAJ FAKTORA PRIGUŠENJA (DAMPING FAKTORA) NA REPRODUKCIJU ZVUČNIKA

ekskluzivno za HiFi Cafe: Blažo Guzina
Copyright © Blažo Guzina, 2005.

Elektrodinamički zvučnik je, kao što je poznato, elektroakustički pretvarač koji pretvara električnu energiju u akustičku. Kretanje zavojnice, odnosno kretnog kalema zvučnika moguce je zbog protoka struje u magnetnom polju. S druge strane, ako se načas podsetimo objašnjenja načina rada elektrodinamičkog mikrofona, kod njega se, suprotno zvučniku, u pokretnom kalemu indukuje električna struja, usled kretanja u magnetnom polju. Mikrofon je, dakle, generator elektromotorne sile.

Problem povezan sa faktorom prigušenja nastaje upravo zbog toga što se zvučnik, iako bi mi hteli da on radi samo kao zvučnik, istovremeno ponaša i kao generator, jer se u njegovom kretnom kalemu indukuje tzv. povratna elektromotorna sila, odnosno protiče električna struja, usled kretanja u magnetnom polju.

Ova neželjena, parazitna struja može se "potrošiti" na dva načina: preko memebrane zvučnika (pretvaranjem u akustičku energiju, odnosno zvučni pritisak), ili preko izlazne impedance pojačavača, koja je za nju opterećenje odnosno potrošač.

Na žalost, oba načina trošenja parazitne struje unose štetne posledice na kvalitet reprodukcije zvučnika. Oslobađanje preko membrane predstavlja izobličenje zvuka, zbog unošenja komponenti signala koje nisu bile prisutne na izlazu iz pojačavača. To znači da ce izobličenja biti manja ukoliko se parazitnoj struji omoguci da što lakše otiče drugim putem, preko impedance pojačavača. Zbog toga je potrebno da impedanca pojačavača bude što manja u odnosu na impedancu zvučnika. 

Faktor prigušenja predstavlja količnik impedance zvučnika i izlazne impedance pojačavača na čiji je izlaz zvučnik priključen. On je utoliko veći ukoliko je manja izlazna impedanca pojačavača. Na primer, ako je izlazna impedanca pojačavača 0,8 oma, a impedanca zvučnika 8 oma, faktor prigušenja iznosi 10 (rezultat deljenja 8 sa 0,8), pod uslovom da se radi sa vrlo kratkim priključnim vodom, čija se impedanca može smatrati zanemarljivo malom. Ako je izlazna impedanca pojačavača 0,08 oma, a impedanca zvučnika 8 oma, faktor prigušenja iznosi 100. Ukoliko se impedanca priključnog voda ne može zanemariti (zbog dužine voda), njenim uticajem faktor prigušenja biće smanjen, a jednostavan primer pokazuje da može biti i prepolovljen.

Ako je izlazna impedanca pojačavača 0,08 oma i ukupna otpornost priključnog voda, dužine 10 m, isto 0,08 oma, njihove vrednosti se sabiraju (0,08 + 0,08) i efekat je kao da je ukupna izlazna impedanca prema zvučniku povećana na 0,16 oma. Sada faktor prigušenja iznosi 50 (rezultat deljenja 8 sa 0,16). Pošto se izobličenja nastala zbog uticaja faktora prigušenja najviše odražavaju na reprodukciju zvuka niskih frekvencija (basova), poželjno je da faktor prigušenja bude veci od 100, a kod visokokvalitetnih uređaja iznosi i 600. Što je faktor prigušenja veci, lakše ce oticati parazitna struja, a pojačavač ce lakše upravljati radom zvučnika.

Ako je faktor prigušenja mali, parazitna struja ne samo što unosi izobličenja zbog uticaja na rad zvučnika, nego utiče i na rad pojačavača, pogoršavajuci njegovu stabilnost, čime se povecavaju harmonijska izobličenja. Zbog toga je potrebno za priključenje zvučnika na pojačavač birati vodove sa što manjom podužnom otpornošcu, a to znači što veceg prečnika i što je moguce kraće. Takođe, važno je obezbediti mehanički i električno sve priključke i spojeve, jer njihove prelazne otpornosti se sabiraju sa otpornošcu vodova i smanjuju faktor prigušenja.

Napomena urednika: tekst je, sa malim izmenama, preuzet iz knjige Mr Blažo Guzina - "AUDIO TEHNIKA U RADIJU I TELEVIZIJI".

O autoru i njegovim knjigama možete pogledati više na internet stranici www.geocities.com/blazo_guzina , odnosno stupiti u kontakt elektronskom poštom: blazo_guzina@yahoo.com