IZOBLIČENJA

ekskluzivno za HiFi Cafe: Blažo Guzina
Copyright © Blažo Guzina, 2005.

Izobličenja su, posle šuma, drugi veliki problem u studijskoj i Hi-Fi tehnici snimanja i reprodukcije zvuka. Ona nastaju prilikom snimanja, prenosa ili reprodukcije, zbog nesavršenosti prenosne karakteristike uređaja. Uopšte, uvek kada čujemo da zvuk nije verno reprodukovan, smatramo da je došlo do pojave izobličenja. Pitanje je, samo, o kakvoj se vrsti izobličenja radi.

Razmotrićemo sledeća izobličenja: linearna, nelinearna, intermodulaciona i tranzijentna.

LINEARNA IZOBLIČENJA

Linearna izobličenja najčešce se ispoljavaju u obliku promenjene boje zvuka. Zvuk je, pri tome, manje ili više izmenjen, ali nije neprijatan. Primecuje se da neke frekvencijske komponente zvuka nedostaju ili su oslabljene. To je pouzdan znak da frekvencijska karakteristika uređaja nije ravna (linearna). Osim toga, nedovoljno široka frekvencijska karakteristika, kada, recimo, nedostaju niske frekvencije (basovi), predstavlja jedan od najčešcih uzroka ispoljavanja linearnih izobličenja.

NELINEARNA IZOBLIČENJA

Nelinearna izobličenja su posledica nelinearnosti karakteristike ulaz-izlaz u elementima prenosnog sistema, usled čega je talasni oblik zvučnog signala deformisan. Na izlazu se, uz originalni zvučni signal, pojavljuju i harmonijske komponente kojih nije bilo na ulazu.

Uho je vrlo osetljivo na ovu vrstu izobličenja, naročito na visokim frekvencijama. Izražavaju se u procentima, u vidu faktora harmonijskih izobličenja k. Uho oseća harmonijska izobličenja već kada faktor k iznosi 0,3%. Pri tome važi pravilo: što je veća frekvencija, veca je i osetljivost na pojavu izobličenja. Faktor harmonijskih izobličenja za neke uređaje u lancu reprodukcije zvuka naveden je u tabeli 1.

INTERMODULACIONA IZOBLIČENJA

U harmonijska izobličenja spadaju i intermodulaciona, koja nastaju kao posledica interne amplitudske ili frekvencijske modulacije dveju komponenata signala, od kojih je jedna niske, a druga visoke frekvencije. Ne upuštajuci se u objašnjavanje pojmova modulacije, recimo ovde još i to da se intermodulaciona izobličenja mere tako što se na ulaz uređaja, na primer, pojačavača, dovedu komponente niske (f₁) i visoke (f2) frekvencije. Na izlazu uređaja utvrđuje se koliki je iznos novonastalih komponenata f₂ ± f₁, f₂ ± 2f₁ itd.

Smatra se, najčešce, da uređaj zadovoljava ako faktor intermodulacionih izobličenja ne prelazi vrednost od 0,5%. U svakom slučaju bolje je da su ova izobličenja što manja, jer ih uho ocenjuje kao vrlo neprijatna. Razlog tome je u okolnosti da novonastale intermodulacione komponente zvuka nisu u harmonijskom odnosu sa osnovnim komponentama.

TRANZIJENTNA IZOBLIČENJA

Posebna vrsta intermodulacionih izobličenja su tzv. tranzijentna izobličenja. Ona su uzrokovana nesposobnošcu sistema za reprodukciju da dovoljno brzo i pravilno reaguje na prelazne, kratkotrajne pojave. Karakteristična su i za govor i za muziku, zbog njihove impulsne prirode.

Tabela 1. Faktor harmonijskih izobličenja k[%]

UPOREDNE VELIČINE IZOBLIČENJA

U tabeli 2 navedene su prosečne minimalne, srednje i maksimalne vrednosti za tri vrste izobličenja:

- ukupna harmonijska izobličenja, THD (od engleskog Total Harmonic Distortion);

- intermodulaciona izobličenja, IMD (Intermodulation Distortion);

- tranzijentna intermodulaciona izobličenja, TIM (Transient Intermodulation Distortion),

i to za pet vrsta najčešce korišcenih analognih audio uređaja, uključujuci i njihove zvučnike.

Tabela 2. Uporedni prikaz izobličenja analognih uređaja za reprodukciju zvuka (zajedno sa zvučnicima)

Napomena urednika: tekst je, sa malim izmenama, preuzet iz knjige Mr Blažo Guzina - "AUDIO TEHNIKA U RADIJU I TELEVIZIJI".

O autoru i njegovim knjigama možete pogledati više na internet stranici www.geocities.com/blazo_guzina, odnosno stupiti u kontakt elektronskom poštom: blazo_guzina@yahoo.com