''TRUE-RIBBON'' ZVUČNICI - 2. deo


Ima nekoliko podvrsta ribon zvučnika. Najgrublja podela je na ''kvazi-ribone'' i ''true (prave)-ribone''.

Fountek model jp3R

Kvazi riboni

Kvazi riboni (Pro: Stage Accompany, Adam Audio, ...; Hi-Fi: Apogee, Infinity, Dali, Bohlender-G., Visaton, ATD, Philips, ...) su svi oni kojima se membrana sastoji od plastične folije po kojoj je rasporedjena aluminijumska folija koja propušta signal. Ustvari, to su minijaturni planari (uzani, liče na traku pa su po tome upali u ribone), a smanjeni su radi povećenja brzine tj. proširenja opsega. Kretna masa takvih membrana je veća po jedinici površine u odnosu na elektrostatike, ali daleko manja u odnosu na klasične kalotne visokotonce, pa od njih zvuče bolje.

U odnosu na elektrostatike imaju drastično veću silu po jedinici površine, pa dosta boljim ubrzanjem kompenzuju povećanu masu. Mogu se napraviti u veoma velikim rasponima veličina i time, željenog frekventnog opsega, ali mora se izabrati da li se hoće polje pokriti gornji ili donji frekventni opseg. Generalno, ne prelaze 40 kHz, i prednost im je pristupačna cena za dobijeni rezultat. Veoma mnogo ''šaraju'' što se tiče pouzdanosti, pa tako možemo naći izuzetno pouzdane profesionalne drajvere veoma visokih efikasnosti kao Stage Accompany varijantu, a i veoma neefikasne i lako pokvarljive kućne varijante, u šta su dobro upućeni korisnici Apogee Centaur-a i Infinity E.M.I.T.-a. Sve u svemu, oni su dobra stvar, ali ne tako dobra kao pravi, metalni i samo metalni riboni.

BEEngineering pregled 3 modela

True riboni

True riboni (Decca Kelly, Fane, R. Sequerra, ATD, Raven, TAD-Pioneer, BEE Engineering, Aurum Cantus, Fountek, LCY, Expolinear, ProAc, Pass Labs, ...) su suština cele priče o dinamičkim zvučnicima sa svim prednostima kondenzatorskih. Suština je da nam je za pomeraj kod dinamičkog zvučnika potrebno jedno magnetno polje i jedan provodnik kroz koji će proći struja. Ako je ta struja signal koji dolazi iz audio pojačavača, onda će ta žica u magnetnom polju odsvirati to što je pušteno. Ako tu žicu ne bismo izolovali lakom, pa namotavali na kalem, nego propustili kroz valjke, dobli bi traku, tj. potrebnu površinu. Naravno treba imati i odgovarajuće magnetno polje u koje se ta traka potapa, -eto imamo true ribbon drajver. To je koncept kod koga je provodnik signala sam sebi i motor i membrana i to bez ikakvih parazitnih masa. Nema čak ni laka za izolaciju, a ni plastične folije kao kod kvazi-ribona. Kretna masa se kreće od 1,1 do 4 mg/cm2 površine trake.

LCY modeli 130 i 110

To znači da je traka oko 30 do 40 puta lakša od kalotnog visokotonca iste površine. Ta situacija omogućava da uz uobičajeno jako magnetno polje imamo ubrzanja trake, pa samim tim i okolnog vazduha, koja se kreću do 26000 G (dvadesetšesthiljada G) Zanimljivo je da posle takvog (malo je reći silovitog) ubrzanja, traka uspeva da zaustavi i sebe i okolni vazduh za 200 mikrosekundi. Ta brutalna sila kojom se kontroliše vazduh je upravo ono što prave ribone razlikuje od svega drugog.

Ako je cilj verna reprodukcija signala koji dovedemo u zvučnik, onda je brzina ono što omogućava vernost reprodukcije. Nedostatak ''gole'' trake je mali otpor, jer nepostojanje plastične folije koja bi bila nosač, onemogućava razvlačenje provodnika tamo-amo, gore-dole, da bi se otpor povećao. Zbog toga, svi true riboni moraju imati transformator za prilagodjenje impedanse da bi se otpor trake sa nekih 0,070 Ohm doveo na 8 Ohm. Eto već malo skupoće u jednačini, jer dobar transformator nije lako napraviti. Trake se prave od aluminijuma i njegovih legura, jer taj metal ima najpovoljniji proizvod provodnosti i mase. Ima i varijanti od zlata ili berilijuma. Debljina trake se kreće od 0,004 mm do 0.020 mm. Širina trake je ograničena mogućnošću da se ostvari dovoljno jako magnetno polje i kreće se od 6 mm do 20 mm, ekstremno do 75 mm. Dužina trake zavisi od željenog opsega i kreće se od 3 cm do 2m. Izbor tih veličina, presudan je za donju granicu opsega, a gornja granica se kreće oko 100 kHz kod boljih rešenja i samog ribona i, naravno transformatora.

LCY model 100k-super tweeter

Mane starijih koncepata pravih ribona bile su nepouzdanost i velika usmerenost po vertikali. Nepouzdanost je posledica malog modula elastičnosti aluminijuma. Pošto trake nemaju nikakva vešanja i slično, čak i pri vrlo kratkotrajnim privodjenjima za nijansu veće snage od deklarisane, traka se iskrivi i optimalan režim rada se gubi. Praktično, ne praštaju greške sa pojačavanjem potenciometra. Ni sada nije nikakvo čudo da kupite drajver od 1775 $ za komad, a traka za zamenu mu košta 10 $. Tako niska cena servisa služi da se ne ljutite kada vam se to desi, nego da prihvatite kvarove kao nešto normalno.

Pošto to ipak nije "normalno", u poslednje vreme proizvodjači se veoma trude da se izbore sa tim, i par rešenja se već nametnulo kao ogroman skok u tom pogledu, tako da je sada neki modeli imaju pouzdanost koja je teško dostižna bilo kom klasičnom konceptu i kalotnih i kvazi-ribon zvučnika. Usmerenost po vertikali je posledica toga što je traka prilično duža od talasnih dužina zvučnih talasa u visokonskom delu spektra, a to je uslov za usmeravanje zvuka. Posledica usmeravanja je i ''gomilanje'' energije u gornjem delu spektra, pa se mnogima to jako dopada jer ta pojava naglašava detalje u muzici. Ko to ne voli, može se malo izmestiti iz ose ribona i stvar će doći na svoje, mada nova rešenja ribona taj problem rešavaju tako da vas ne obavezuju ni na to.

RAVEN model R3.2MMX

Usmerenost po horizontali je izuzetno povoljna i skoro svi riboni imaju disperziju od 180 stepeni. To je veoma povoljna stvar, jer stereo sliku imaju i slušaoci koji nisu tačno u sredini izmedju dva zvučnika, tako da to umnogome rešava problem zamora kod dugotrajnog slušanja a i grupna slušanja sa prijateljima su daleko zabavnija nego sa drugačijim zvučnicima. Njihovo uklapanje sa ostalim zvučnicima nije nimalo jednostavno. Pošto im je opseg sredina-visoki, najčešća varijanta njihovog korišćenja su tzv. hibridne zvučne kutije, a da bi to bilo uspešno, moraju se koristiti veoma brzi bas-srednjotonski zvučnici. Ako se napravi greška u tom smislu, čuće se razlika u prirodi zvuka koji dolazi iz super-brzog ribona i bas-srednjetonca.

Ako se sve uradi kako treba, dobici u zvuku su izuzetni. Transparencija, detaljnost, mikro i makro-dinamika, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Mnogi po prvi put čuju nove detalje u dobro poznatom muzičkom materijalu. Nije da se to nije moglo čuti bez ribona, ali činjenica je da se na njima čuje sve bez ikakvog napora od strane slušaoca, tako da, odjednom, sve dolazi na svoje mesto. Njihova sposobnost da proizvedu veoma velike zvučne pritiske, jednake realnim instrumentima, ali bez čujnih izobličenja, dok u isto vreme bez ikakvog napora otkrivaju i najskrivenije detalje u muzičkom materijalu, unosi u slušaonicu potpuno prirodan karakter muzičkih instrumenata ili vokala. Prosto, pozicija posmatrača se menja u poziciju učesnika u dogadjaju koji se desio u neko drugo vreme, na nekom drugom mestu. To bi Hi-Fi i trebalo da bude. Sposobnost ribona da ''prevari'' mozak na taj način, potiče iz toga što sve odjednom zvuči ispravno i baš kako treba, tako da mozak nema drugu opciju nego da shvati da su tu neki živi ljudi koji sviraju prave instrumente.

RAAL model 70-10

Ta senzacija je veoma snažna i veoma brzo natera slušaoca da prestane da osluškuje sistem i počne da sluša muziku. Naravno, ovo važi u vrhunskim sistemima koji nemaju drugih problema, ali veliki deo te senzacije ostaje očuvan i na najjeftinijim sistemima. Verovatno je za prirodnost reprodukcije zaslužna sposobnost ''odsviravanja'' svih harmonika, tj. i onih najtiših, u sadržaju nekog tona. True riboni mogu reprodukovati oko 1000 puta (30 dB) manje struje u signalu koji dolazi iz pojačavača, nego kalotni zvučnici, i oko 10 puta (10 dB) manje struje nego kvazi riboni i elektrostatici. Posledica tako detaljnog pretvaranja malih struja u pomeraje je realno bogatstvo tona i dok ton traje, reprodukcija njegove reverberacije u prostoru gde je snimak načinjen, koja nije ''maskirana'' tim istim ili bilo kojim drugim tonom. Takodje, razdvajanje spektara tonova je potpuno, tako da nema proizvodnje ''gužve'' kod velikih orkestarskih korpusa. Na kraju krajeva, praksa pokazuje da svako ko je imao true ribon nikada se vraćao na nešto drugo. 

Imajući u vidu i da ih sve više priozvodjača koristi u svojim vrhunskim modelima zvučnih kutija, predvidjam im svetlu budućnost. Naročito zbog toga sto se može puno epiteta smislititi u nameri da se opiše kako zvuče, ali u najkraćem, to je: prirodno.


True-ribbon zvučnici - 1. deo <<


Autor je vlasnik firme ''RAAL advanced loudspeakers'' d.o.o. i iza sebe ima jedanaest godina iskustva u proizvodnji "true ribbon" zvučnika i zvučnih kutija sa sopstvenim komponentama. Autora možete kontaktirati na e-mail adresu: acaribon@EUnet.yu

vrh strane