Kvalitetna reprodukcija zvuka ili Hi-Fi (u originalu High Fidelity reproduction), kako je svugde u svetu prihvaćeno, nije pojam novijeg datuma.

Prvi put je upotrebljen na američkom katalogu za Loftin-White, Direkt Coupled 245 Amplifier, iz 1930. godine. Ovaj zapis može da znači samo reklamu, ali već se tada nešto izjašnjavalo kao Hi-Fi.

Sve je naglo krenulo pojavom tonskog filma u Americi. Filmska industrija tog doba ima ogromne potencijale i brzo se razvija. Bosovi filma najgalantniji su naručioci svih mogućih potrošnih dobara, ne izuzimajući tu i naprave za kvalitetnu reprodukciju zvuka za potrebe bioskopa. Za kratko vreme mnogo toga se poboljšalo u kvalitetnom prenosu zvuka. Tako se može reči da je Al Jonson sa saradnicima ,,neposredni krivac” za dalja zbivanja u unapredjenju verne reprodukcije zvuka.

Tu negde i počinju nesporazumi, koji se protežu i do danas a čiji smo i mi akteri. Prenošenjem zvuka iz koncertne i bioskopske sale u vlastite sobe doživeli smo razočaranje, jer je doživljaj bio značajno degradiran. Izgubio se integritet muzičkog dela. Nastalo je vreme strogo definisanih potreba i zahteva da tehnika pronadje rešenja, i to odmah.

Tehnika je učinila veliki pomak u svim komponentama lanca za snimanje i reprodukciju tona, pa čak to i definisala standardima, ali u konačnom rezultatu nije se napravio očekivani pomak. Pozadinski zvuk bioskopskih sala valjalo je potražiti u samom bioskopu, a zvuk koncertnih sala uopšte nije bilo moguće preneti. Ova činjenica inspirisala je konstruktore da prave uredjaje za životne prostore u kojima se zapravo muzika i dogadja.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali to je samo detalj velikog miljea.

Većina ljudi procenjuje kvalitet reprodukcije zvuka subjektivno prema osećaju prijatnosti za uho, ali i ako muzika zvuči prijatno ne znači da je verno reprodukovana. Za verifikaciju  verne reprodukcije postarala se tehnika uvodjenjem standarda kojih ima više i za razne oblasti i namena. Najsveobuhvatniji i najviše primenjeni su nemačka industrijska norma - DIN i američka norma za vernu reprodukciju zvuka - IHF.

Tehnika je moćna i bez nje se ne može, ali je najvećim delom u rukama još većeg moćnika- profita. U to nas uverava količina crnih kutija na kojima piše Hi-Fi sa mnoštvom dugmića i nerazumljivih natpisa. Svi veliki proizvodjači dali su doprinos ovom haosu. Svaki od njih inovira trivijalnu zabludu i promašaj, ali samo za kupca, pritom profit nema investicione promašaje.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na gore, ali to je samo detalj velikog miljea.

Zvuk kao doživljaj za čoveka je vezan za prostor, i to je jasno. Verno preneti zvuk podrazumeva i verno preneti prostor u kome se dogadja tj. tonsku pozornicu. U svom razvoju prenos zvuka se prvo obavljao jednim kanalom (mono) što je bilo neprihvatljivo, jer je cela tonska slika dolazila iz jednog pravca zvuka. Dvokanalni (stereo) prenos omogućava dovoljno kvalitetnu osnovu za dočaravanje sve tri dimenzije tonske pozornice. Da se sa dva kanala prenesi trodimenzionalna tonska pozornica pomaže nam iluzija. Ako vam je ova činjenica poznata i priznata, dogodiće se.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali to je samo detalj velikog miljea.

Pri bilo kakvoj proceni kvaliteta nekog Hi-Fi sistema potrebno je da prvo upoznamo osobenosti muzike, govora i uha, a sa druge strane tehničke mogućnosti i domete u prenosu verne reprodukcije zvuka. Osobenosti muzike nam nalažu da se pri proceni reprodukcije oslonimo na živu muziku kao jedini reper. Jalov je posao da ma ko i ma kako definiše Hi-Fi, a da ovo nema na umu. Ne dozvolite da bilo ko ispolji bilo kakvu sumnju u vaš Hi-Fi lanac ako pritom na svom sistemu čujete kad peva Kolegijum Muzikum, jasno izdvojite njen glas, glas voljene žene. Kad ovo priznate sebi i bližnjima, dogodiće se svima:

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea.

Muzika je doživljaj fenomena zvuka a proces slušanja je u osnovi socijalna disciplina. Tehnika, pritisnuta profitom, je pogrešila kada je stvorila kvadrofoniju. Prazna soba ispunjena samo napravama i zvučnim kutijama. Približila nam je zvuk koncertne dvorane, ali uskratila radost zajedničkog slušanja muzike. Savremeni domet 5+. je prevara namenjena lakovernima i prestižnima spram komšija. Znam da je tehnika uspela da nas uvede u koncertne dvorane preko biauralne stereofonije, kad ste uvaljeni u svoju fotelju i sa slušalicama na ušima priuštili sebi zadovoljstvo vernog prenosa zvuka i prostora. Isto, ili slično, se ponavlja tri decenije kasnije sa kučnim bioskopom i tonom 5+. Za oba dostignuća, profit u sardnji sa tehnikom, kod večine ima aluziju na rusku narodnu: ,,Onanizam pospešuje organizam”.

Nije uputno radost slušanja deliti samo sa sobom.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea.

Bio sam član, i rado se družio sa svetom koji sebe naziva ,,Klub ljubitelja muzike sa kvalitetnih uredjaja". Imali smo jubilej 15 god. druženja kad su nas zadesile bombe alijanse u zemunskoj hali Pinki. Zadnja seansa i impresivan doživljaj dinamike porekla ne od prirode datim.

Vidjam ih sve redje, misli razmenjujemo sve manje, radost druženja ne delimo a biće da na tome i ne radimo.

Pomenuti ljubitelji su u osnovi dve antagonistički nastrojene skupine. Jedni žele da uživaju u slušanju dobre muzike (audiofoli), a drugi bi slušali demostracionu ploču kako dvotaktni jednocilindrični dizel traktor pravi pred njima prolaz sa leva u desno, odlazi pa savija sa unutrašnje strane (Hi-Fi-sti). Ipak nije baš tako, radost druženja doživljavali smo bez izuzetaka. Kad ovako sagledate zadovoljstvo slušajući muziku, dogodiće se:

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea.

Detalja velikog miljea ima mnogo. Do sada nam je u dosta navrata krenulo na bolje, ali ne budite preterano optimista, radije se više informišite.

Pogledajte u nebo. Od vajkada je važilo da vas neko posmatra i sluša, a od skora Vi ste taj koji sve vidi i sve čuje, naravno sa neba.

 

* Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu, e-mail: tubelab@EUnet.yu