Serijal Hi-Fi lanac je počeo "Izvorima zvuka". Nizom članaka je radoznalom publikumu dato na uvid dovoljno materijala da i nadalje prodube radoznalost. Nadam se uzlaznoj liniji radoznalosti kroz logičan nastavak - Audio pojačavači.

 

UVOD

Od negde se moralo poći a to je bilo krajem XIX. veka - silovito, ali u harmoničnom nizu. Učinili su to ljudi čija imena definišu jedinice svih pojava u elekrotehnici: Volta, Ampere, Ohm, Faraday, Henry, Gauss, Maxwell, Siemens, Tesla, Hertz ... Sve su to bili usamljeni jahači a za vratovima su im ubrzano disali mnogi, takođe usamljeni jahači.

Skladni niz, taksativno se dogodio ovako: Edison - sijalica (1877.), Fleming – vakuumska dioda (1904.), Forest – vakuumska trioda (1906.), Bronk - visokofrekventni pojačavač (1911.), Meissner - elektronski oscilator (1913), Meissner – cevni predajnik (1915), troica autora iz RCA – filmski ton (1923.).

U svom nastanku filmski ton dao je nesagledivo veliki doprinos razvoju akustike i elektroakustike, naukama koje nas interesuju.Od dana kada je Al Jonson zapevao na filmskim ekranima, sve je vrtoglavo pošlo nabolje za audiofile. Fimadžije su potentne: novcem, saznanjima, tehnikom ostavljaju zaostavštinu koja se i danas respektuje u projektovanju i izradi audio pojačavača.

I dalje se ređaju pronalasci koji daju doprinos elektroakustici i srodnim naukama, ali ne u baš harmoničnom redu. Pominjem samo esencionalno važne: IBM – računar (1944.), Bardeen, Brattain i Shokley – bipolarni tranzistor (1948.), Shokley – unipolarni tranzistor (1952.) i Maimann – laser (1960.). Pronalazak iz 1948. god. je direktna posledica cepanja atoma, elementarne čestice, nedeljivog u prirodi i označio je čovekovu dominaciju nad prirodom.  

Iz iste 1948. prenosim tekst "Niskofrekventno pojačalo" iz knjige Radiotehnika, Dr.Waltera Dauta, pionira raditehnike na ovim prostorima:

"Veliki polet i neslućenu savršenost radiotehnike i njoj graničnih područja treba zahvaliti u prvom redu razvoju elektronki, bez kojih bi radiotehniku danas bilo teško zamisliti. Zahvaljujući elektronki moguće je pojačati i najneznatnije naizmenične napone i učiniti ih primetljivima, omogućeno je da milioni ljudi istodobno slušaju glazbu i govor, i da pripadnici raznih naroda udaljeni od domovine, preko kratkih valova, budu povezani sa domovinom. Elektronka ispravno spojena radi praktički bez tromosti i bez izobličenja amplituda ili frekvencija. Kad elektronku upotrebljavamo u pojačalima možemo razlikovati elektronku kao pojačalo niskofrekventnih i kao pojačalo visokofrekventnih titraja.” 

 

AUDIO POJAČAVAČ

U licitiranom nizu pronalazaka pod ovim naslovom, valja istači pronalazak cevi i tranzistora. To su dva aktivna (pojačavačka) elementa. Kad če nam se dogoditi treći - ne znam, a i nisam optimista da do toga može doći u skoroj budučnosti. Oba pojačavačka elementa se usavršavaju. Tranzistor neslućenim brzinama, a primat drže giganti elektronike sa timovima naučnika. Vakuumska cev za emisione i telekomunikacione potrebe, sporadično samo za potrebe audio pojačavača.

Audio pojačavač je samo jedan iz velike ponude i podele pojačavača za najrazličitije svrhe i primene. U opštem slučaju javlja se potreba pojačanja kada se postavlja zahtev za reprodukciju signala sa višim nivoom napona ili sa višim nivoom snage. Tako ih i delimo na pojačavače napona i pojačavače snage. Dalja podela je na klase rada i vrste sprega.

Za nas Hi-Fi-ste od interesa su klase: A1, A2 i AB. Dalji redosled klase rada nije zastupljen izuzev klase koje rade u prekidačkom režimu (npr. D) kao kvazi digitalni pojačavači. Od načina sprege, u primeni su: pojačavač sa otpornom spregom (RC), transformatorskom, pomoču impedanse i sa direktnom spregom.

Za najrazličitije potrebe usavršavani su niskofrekventni (NF) pojačavači. Od emisione tehnike, merne, filmske, studijske, pa do potreba iz oblasti medicine i geofizike. Najkvalitetniji ljudi naučnog kadra iz više naučnih disciplina i oblasti pojedinačno ili u timovima dalo je doprinos da se NF pojačavač može smatrati elementom zrelim da udje u sledeći milenijum. Laboratoriski smo ga upoznali skoro do u detalje, detalje definisali i nazvali ih parametrima, parametre poboljšavali do te mere da su jedva i merljivi. Tako usavršene vraćali smo ih potraživaocima i dobijali priznanja da su za svoj novac dobili dobru robu, čak i preko mere. Jedini nezadovoljnici ostali su audiofili, ne bez razloga. Za njihove potrebe NF pojačavač se zove audio pojačavač i krajnji korisnik je čovek, a ne merna tehnika ili mašina.

Dobri pokazatelji tehničkih karakteristika neuspešni su kad je reč o zvučnom prikazu. Brojevi o snazi i distorziji imali su važnost pre 30 godina, kada je najveći audiofilski časopis objavio da pojačavači istih karakteristika imaju isti zvuk. Pojačavači sa sličnim mernim osobinama nisu slični, a oni snažniji sa manjom distorzijom i šireg propusnog opsega ne moraju obavezno da zvuče bolje. Medju konstruktorima mnogo se verovalo i radilo na iznalaženju objektivne analize koja bi se poklapala sa subjektivnim doživljajem, kritičko iskustvo slušaoca sa laboratoriskim merenjem. Na takvim projektima se daleko odmaklo, ali audiofili odbijaju tehnićke specifikacije kao indikator kvaliteta u prenosu audio signala. To im se ne može zameriti, jer odnos prema zvuku u potpunosti je  subjektivno iskustvo. Nipošto se ne sme dozvoliti brojevima da definišu kvalitet zvuka, kao ni hemiskijm analizama da sude o dobrom vinu. Na osnovu merenja možemo proceniti tehničke vrednosti, ali one ne mogu biti merilo kvaliteta zvuka, nasušne potrebe zaljubljenika u dobar zvuk.

Konstruktori će i dalje praviti tehničke analize u pokušajima da se izmire objektivni kriterijumi i čovekovo subjektivno iskustvo. Sve što je u istoriji muzike učinjeno je za nas važno, i mora kao učesnik doprineti krajnjem rezultatu.

Audio pojačavač predstavlja centar svakog audio sistema a fizički može biti ostvaren na najrazličitije načine. Kao sastavni deo muzičkog stuba, deo radio aparata, sa predpojačavačem i ekvilajzerom ili sasvim odvojeno kao komponenta. Dalje razlaganje može biti jedan pojačavač za svaki kanal posebno, ma koliko da ih ima. U zavisnosti  sa čime čini celinu može imati različite funkcije, ali njegova osnovna namena je da odabrani signal pojača i potrebnom snagom pokrene zvučničke kutije.

Na razvoj audio pojačavača presudno su uticali načini snimanja zvuka: mehaničko, optičko, magnetno i digitalno. Tako će biti i nadalje.

Pojačavaču kao komponenti Hi-Fi lana posvetiću par naslova. Zavredjuje i više.

Sledeći naslov je: CEVNI POJAČAVAČI

 

---