IZUMITELJ  GRAMOFONA

Nemiran čovečiji duh i um tražio je način da udovolji svome sluhu i duši, dužnim respektom prema prirodi koja ga je neštedimice obdarila čulom sluha.

Primereno i vremenu, u stalnom pokretu napred, današnji audiofil i ne stiže da zastane i osvrne se na dogadjaje i vreme. Ne sputavajući želju da uvek i iznova idemo napred, treba znati gde smo i gde smo bili.

Od svih uredjaja koji zaslužuju najizgledniji prostor u kući, sa najviše respekta se treba odnositi prema gramofonu. Razloga ima više, ali neka osnovni bude njegovo trajanje u vremenu. Sasvim je neizvesno da ćete u svom okruženju, naći još neku napravu, čiji pronalazak seže tako daleko u prošlost. Godina 2006. slična je prethodnim, ali zasigurno jeste, takoreći, jubilarna 129. godina od pronalaska gramofona.

Na adresu Francuske akademije nauka, 18. aprila 1877. godine stiglo je pismo izvesnog Čarlsa Grosa, sa temom za razmatranje: "Postupak za beleženje fenomena što ih prima sluh". Čoveku kome se javila ovako lucidna  pomisao, treba posvetiti pažnju i vreme.

Rodjen je 1842 god. u Fabrezanu, u Pirinejima, od oca filozofa i pravnika. Već u dečačkim danima pokazuje interesovanje za razne discipline. Radi kao učitelj, studira medicinu, od 1863. bavio se književnošću i tehničkim pronalascima, a usput se trošio u radostima pariskog života.

Naglo budjenje interesovanja za telefonijom, obuzima nestašnog mladića kao civilizacijski izazov. Godine 1865., planirao je izgradnju telefonske centrale za Peru. Projekat propada, a on ide u novi. Na svetskoj izložbi 1867. Gros izlaže automatski telegraf, koji je sam projektovao i napravio. Ni to mu ne prolazi odveć zapaženo, te interesovanje usmerava na fotografiju u boji. Objavljuje i prvu knjigu sa tehničkim pristupom u izradi i korišćenju: "Opšte rešenje fotografije u boji". Dalji radovi mu se odnose na komunikaciju sa planetama. Kao pesnik postaje poznat po monolozima, te na kraju izdaje i zbirku pesama. Stihovima je stekao veliki broj  štovaoca,  i bili su vrlo cenjeni i hvaljeni kao bogati a jednostavni.

Sve ovo ispričah da upoznate i shvatite čoveka koji je zamislio gramofon.

U pomenutom pismu Francuskoj akademiji nauka, do detalja je dato sve  potrebno i bitno za izradu aparata za snimanje i reprodukciju zvuka. Zapečaćeno pismo otvoreno je sa velikim zakašnjenjem,  i to tek na višestruku Grosovu intervenciju. Razlozi Grosove žurbe bile su glasine o istraživanjima Tomasa Alve Edisona,  na aparaturi koja snima i reprodukuje zvuk.

Čarls Gros nije imao kapitala da svoja istraživanja nastavi i realizuje. Nepriznat kao naučnik, i nedovoljno cenjen kao pesnik, umro je u bedi 1888. u Parizu.

Trebalo je da prodje 100 godina,  pa da ga svet prizna kao idejnog tvorca naprave koja je u stanju da snimi,  trajno sačuva, te reprodukuje ton. Naprava se zvala "paleofon", što znači glas prošlosti, a mi je nazivamo gramofon. Analognu gramofonsku ploču možemo smatrati osnovnim izvorom zvuka svakog Hi–Fi sistema.

Tomas  Alva Edison, konstruisao je i patentirao prvi audio-uredjaj, 1877. te napravu nazvao "fonograf ". Nosilac tonskog zapisa bio je valjak od staniola. Edison je na njemu snimio pesmicu "Mary had a little lamb", i tako je počela era analogne audio-tehnike. Zvučni talasi kreću se od izvora do membrane mikrofona, koji mehaničke oscilacije pretvara u odgovarajući električni signal. Talasni oblik je analogan talasnom obliku zvučnog pritiska na mestu izvora. Ovakav električni signal dovodi se igli za rezanje brazde pri proizvodnji vinilskih gramofonskih ploča.

Pri reprodukciji oscilacije igle koja prati talasni oblik urezan u brazdu ploče pretvara se u gramofonskoj zvučnici u analogni električni signal, koji se posle pojačanja reprodukuje. Krajnja karika u lancu reprodukcije, zvučnik, pretvara električni signal u mehaničko kretanje membrane, čime se stvaraju zvučni talasi analogni onima na mestu snimanja.

Iako je prošlo više od sto godina, sam princip audio zapisa i reprodukcije ostao je nepromenjen. Za proteklih 100 godina učinjen je ogroman pomak u usavršavanju elemeneta i sklopova na strani procesa proizvodnje, kao i uredjajima za reprodukciju.

Kao rezultat imamo počasno mesto u našem Hi-Fi lancu za gramofon, a veću zbirku nosača odabrane muzike, zovemo diskotekom, i sasvim je izvesno da ima najlepše mesto u našem životnom prostoru.

Najdublji kontakt sa muzikom imam, kad igla grebe vinil.

ANALOGNA  PLOČA

Lična karta miljenice zvane "Long Play" ploča:

Prečnik 300 mm, debljina 1,5-2,3 mm, trajanje snimka 50-60 min., broj obrtaja u minuti 33 ili 45, širina brazde oko 100nm, frekventni opseg 30-20.000Hz, dinamički opseg 60dB, razdvajanje kanala 23-35 dB, ukupna harmonska izobličenja 0,03%, broj kanala 2, materijal vinil, vek trajanja preko 100 reprodukcija, vek trajanja igle 400-800 sati. Ovo su podaci u vremenu nastanka ,,dugo svirajuće ploče“, i danas ih ne treba uzimati za ozbiljno.

Pored standardne LP ploče, postoje i kvalitetnija izdanja za probirljive sladokusce, direktno rezane ploče koje imaju značajno viši kvalitet, veću cenu i relativno mali broj muzičkih numera.

Najkvalitetnije su one koje nose naziv "digital": vinil je poboljšan i bolje obradjen, a koriste se i posebne tehnike usporenog urezivanja, čime se ostvaruje preciznija brazda, a ako se ona valjano očita dogodiće vam se najbolje što analogni zapis može priuštiti.

Za LP ploču uopšte, sve ovo važi ako je korektno napravljena i pažljivo čuvana prilikom rukovanja, jer svako oštećenje ploče ili igle utiče na podizanje nivoa šumova, a time se smanjuje odnos signal-šum i dinamika. Sklopovi predpojačavača koji se koriste prilikom snimanja i reprodukcije gramofonskih ploča, imaju frekventnu karakteristiku oblikovanu prema zahtevima standarda Američkog udruženja za proizvodnju ploča, skraćeno RIAA.

Prilikom snimanja i pripreme snimka za gramofonsku ploču, amplitude signala niskih frekvencija se ograničavaju, obzirom na to da imaju veliki energetski nivo. Visoke frekvencije se pri tome namerno izdižu, jer je njihov energetski nivo pri urezivanju brazde ploče nizak.

U procesu reprodukovanja ovakve gramofonske ploče, potrebno je ispraviti frekventnu karakteristiku propuštanjem signala sa zvučnice kroz korekcioni pojačavač, čija je karakteristika inverzna karakteristici pri snimanju. Korekcione frekvencijske karakteristike u tehnici snimanja i reprodukcije zvuka sastavljene su od horizontalnih delova i delova sa nagibom od 6dB po oktavi. Ti su delovi definisani vremenskim konstantama, odnosno frekvencijama: 50, 500 i 2120 Hz. Osamdesetih godina došlo je do zahteva da se predpojačavačem za magnetnu zvučnicu otklone infra zvučne frekvencije ispod 20 Hz.

Brazda prosečne LP ploče, duža je od pola kilometara i izuzetno je komplikovanog oblika, koji igla mora precizno da prati. Pri svakoj reprodukciji odvija se isti proces. Precizno obradjeni vrh čvrstog dijamanta igle prolazi kroz brazdu gramofonske ploče, i na taj način dolazi do uzajamnog mehaničkog delovanja. Sasvim je izvesno da se i ploča i igla troše u medjusobnom trenju. Svako trenje daje toplotu, a vinil gramofonske ploče je vrlo osetljiv na povišene temperature. Izmereno je da igla u brazdi razvija temperaturu od 43⁰C. Za osetljivu brazdu opasne su i deformacije, do kojih lako dolazi ako gramofonska ručica nije pravilno podešena. Bok brazde trpi veliki pritisak od naleganja igle, i to je glavni uzrok mehaničkih deformacija. Ukoliko je deformacija u granicama elastičnosti vinila, bok brazde vraća se u prvobitni položaj. Medjutim ako usled prevelike vertikalne sile ili loše podešene ručice, deformacija predje granice elastičnosti brazde, ploče se trajno deformišu.

Treba imati u vidu da se igla menja nakon 500 sati rada, dijamantska nakon 1000. Kad nastanu čujna izobličenja, prekasno je i za iglu i za ploču. Na trajnost ploče utiče i tip igle, jer se one razlikuju po površini  kojom naležu na bok brazde. Kvalitetna obrada i dimenzije igle u velikoj meri utiču na trošenje ploče. Zato je kvalitetna i naravno skupa zvučnica pravo rešenje.

Za svakog Hi-Fistu diskofila, najveća neprijatnost je prašina i efikasna zaštita od nje. Igla na svom putu nailazi na trunčice prašine, a ove se skupljaju na vrhu. Ako zaprašenu ploču nekoliko puta reprodukujemo, nakupljena nečistoća u brazdama prouzrokuje šum i pucketanje, gube se visoki tonovi i nastaju izobličenja. Zato je čišćenje ploče od prašine pre svakog slušanja osnovni uslov kvalitetne reprodukcije.             

Sledeća, ne manja neprijatnost je statički elektricitet prisutan na ploči, koji privlači prašinu iz okolnog prostora, a u zvučnicima prouzrokuje pucketanje pri reprodukciji. Prema tome, sem čišćenja prašine treba istovremeno rešiti i odvodjenje elektriciteta sa ploče. Kao najbolje rešenje pokazala se četka sa elastičnim karbonskim vlaknima, kojih čak može biti 1,000.000, prečnika 8 mikrona. Njih nekoliko stotina u brazdi omogućavaju potpuno uklanjanje i najsitnijih čestica iz brazde, dok metalno kućište sa drškom odvodi statički naboj sa ploče. I gramofonska ručica troši iglu i ploče. Zato se opredelite za najbolje, a ta investicija se zasigurno vraća kroz vek vaših ploča i igala.

Kod ručice prvenstveno treba paziti da joj je vertikalna sila tačno podešena, prema preporuci proizvodjača, koga se obavezno treba pridržavati. Postoji još i podešavanje koje sprečava centrifugalnu silu da većom silom pritiska unutrašnji bok brazde, tj. levi kanal ploče. Neprecizno podešavanje uzrokuje nejednako trošenje levog i desnog kanala,  deformaciju igle i ploče.

Nostalgija? Da, ali prva ljubav je moguća sa vinilske ploče. Samo treba preslušati prvu.

Sledeći naslov je: IZVORI ZVUKA – Radio

* Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail: tubelab@EUnet.yu