Stanica u zgradi Akademije nauka svečano je puštena u rad 24. marta 1929. sa 300 zvanica. Izdvajam: Izaslanik NJ. V. Kralja, ministar pošta i telegrafa, ministar saobraćaja, predsednik beogradske opštine, itd. Iz skromne liste se da naslutiti značaj stanice za Kraljevinu, Beograd i Radio Beograd.

U nacionalnom pogledu, radio Beograd, zbližavaće Srbe, Hrvate i Slovence, jer će i u najzabačenijim hrvatskim i slovenačkim selima jasno čuti reči spskog naučnika ili umetnika iz Beograda, kao da je gost pod njihovim krovom.

Tako je i bilo.

Sa malim vremenskim zakašnjenjem podsećam na nadljudski napor malobrojne ekipe koja je na krovu montirala dva antenska stuba visine 25m. I sve to na nezapamćenoj zimi sa -34 stepena i obiljem snega na krovu. Iz grupe montažera izdvojio bih inženjera Franju Mozera, jer je na vrhovima stubova obavio završnu montažu antene.

Več početkom 1934. god. stanica se seli u Makiš (selo pored Obrenovca). Predajnik je isti, ali antenski stubovi su visoki 100m, i primenjena su najnovija dostignuća tehnike uzemljenja, koje se smatra drugim polom antene. Veličina zemljišta, sistem uzemljenja i zgrada projektovani su za smeštaj predajnika od 100kW.

Svečano puštanje u rad je početkom marta, i opet poduži spisak zvaničnika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obećanjima: veći domet, poboljšanje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

I opet sa malim vremenskim zakašnjenjem podsećam na taj drugi pol antene, uzemljenje tj. izbor zemljišta. Izbor zemljišta je presudan za kvalitet uzemljenja, a pretrage zahtevaju poznavanje problematike, dugo traju i skupe su. Pretragu i izbor, gde i koja zemlja da se kupi, odgovorno i uspešno je obavio inž. Mozer.

Rezultati ankete kod radio pretplatnika kazuju da se bez predaha ide napred, i to odmah. Februara 1937. god. inž. Franja Mozer imenuje se za šefa tehnike i šalje u London na završnu montažu i probni rad novog predajnika. Predajnik je snage 20kW, ali je projektom predvidjeno povećanje snage na 100kW.

2. avgust je važan dan za jugoslovensku radiofoniju. Predajnik Markoni se sa pravom smatra najsavremenijim u Evropi.  Za to doba (srednje snage) obezbedio je prestiž Radio Beogradu, i svrsatao ga u red modernih radio stanica, čija se reč i muzika čuju širom evropskog kontinenta. To je dan svečanog puštanja u rad, i opet poduži spisak zvaničnika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obećanjima: veći domet, poboljšanje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

Sledeće pasuse preuzeću iz knjige ,"Radio A.D. Beograd”, kako bi se imao uvid u važnost tolikih ulaganja a u vazduhu opet miris baruta.

"1937. godina predstavlja čitavu prekretnicu u aktivnosti Radio Beograda. U njoj su ostvarene velike tekovine, koje Uprava ranije nije mogla da izvede, zbog oskudice u finansijskim sredstvima. Stalno pojačanje broja pretplatnika dalo je Upravi više sredstava i ona je odmah ostvarila svoje davnjašnje želje. Naime ona je u ovoj godini:

   1. Nabavila i pustila u rad najmoderniji predajnik od 20kW koji i ako nema snagu odredjenu za Beograd, t.j. 100kW čini ipak ogroman dobitak za Radio Beograd, jer ga stavlja u red najmodernijih evropskih stanica, koji se može čuti dobro i u celoj Evropi.

   2. Formirala je svoj Veliki sinfonijski orkestar od 47 članova, koji spada medju najveće u našoj zemlji.

   3. Pojačala je i usavršila popularne orkestre: Narodni i Tamburaški, koji su veoma omiljeni velikom broju slušalaca.

   4. Angažovala je nove vodeče ličnosti za svoj program, koje ne mogu imati nikakvu drugu službu, već samo radiju posvetiti svu svoju aktivnost.

Tako je i bilo.

I tako sve do početka rata. Šestog aprila izjutra, dok su nemačke formacije uveliko bez objave rata bombardovale Beograd, Radio Beograd emitovao je sevdalinke. Vlast i vojska zatečeni, peta kolona radi uveliko i Radio Beograd za rata se zove ,,Zender Belgrad”.

Pri povlačenju nemačkih snaga potpuno je onesposobljen oktobra 1944. godine.

Kraj je rata i već 1946. god. sklopljen je ugovor sa SSSR-om o kupovini 150kW predajnika. Rokovi za isporuku se probijaju namerno i počinje Informbiro.

Svečano puštanje u rad je 29. novembra 1949. godine, i opet poduži spisak zvaničnika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obećanjima: veći domet, poboljšanje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

I opet sa malim vremenskim zakašnjenjem podsećam da je isporučeni predajnik bio isporučen bez tehničke dokumentacije za montažu i puštanje u rad. Inženjer Šime Torbarina, i stariji tehničari Maksa Alargić i Vladimir Nikolić sa grupom mehaničara montiraju i puštaju stanicu u rad.

U borbi za odgovarajuče mesto u etru i za dobru legitimaciju u sledećoj raspodeli radio frekvencija diže se snaga predajnika na 400kW. Nakon dve godine analiza, 1972. god. donosi se odluka o nabavci predajnika 2.000kW (paralelni rad 2x1.000kW). Februara 1976. god. pušten je jedan predajnik od 1.000kW, a u jesen iste godine i drugi. I opet poduži spisak zvaničnika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obećanjima: veći domet, poboljšanje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

Usput se radilo da Radio Beograd dobije Drugi i Treći program i program 202.

Pored dugih, srednji i kratkih talasa u radiodifuziji se koriste i ultrakratki talasi (UKT). Tehnički principi na ovom talasnom području eliminišu atmosferske i električne smetnje te se postiže kvalitetniji prijem, a reprodukcija muzike zadovoljava probirljive poklonike muzike. S obzirom da se ovi talasi prostiru skoro pravoliniski, njihov domet je ograničen topografijom terena. Zbog toga se UKT predajnici postavljaju na kote koje dominiraju područjem koji se želi pokriti programom. Pravilno rasporedjeni predajnici malih snaga i dometa, mogu da rade na istim frekvencijama bez uzajamnih smetnji. Ovo sad več postaje mreža UKT predajnika i repetitora kojim Radio Beograd pokriva skoro u potpunosti prostor Srbije.

Na UKT području primenjuje se obrada siganala (frekventna modulacija-FM) koja omogučava stereo prenos. Prvi eksperiment sa prenosom tona u stereo tehnici izršen je 30. juna. 1959. god. van redovnog programa od 00.15 do 01.30h. Program je emitovan sa dva predajnika, jedan sa zgrade ,,Borbe” a drugi sa relejne stanice Crveni Čot (Fruška Gora).

Tako je i bilo.

Sve lokacije na kojima su bila bilo kakva emisiona postrojenja RTS-a, pretvorena su u zgarišta bombardovanjem Alijanse.

Svakom ratu dali smo mnogo toga, ali uvek i radiostanice i mostove.

Tako je i bilo.         

* Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail: tubelab@EUnet.yu