Kolumna je namenjena radoznalima, a pre svega radoznalim audiofilima. Čitaocima sa nekoliko činjenica, pokušaću da razjasnim da ne treba da se čude što je ovaj tekst posvećen niskofrekventnim pojačavačima sa elektronskim cevima, jer era poluprovodne tehnike je dominantna. Ovakav zaključak generalno važi za skoro sve tehničke discipline da je za korisnika informacije donekle svejedno šta se nalazi unutar ,,crne kutije’’, a što se odnosi i na kvalitetnu audio reprodukciju, nezavisno od toga da li se u aparaturi nalaze cevi na šasiji, ili tranzistori na štampanoj ploči, ili su to visoko integrisani čipovi, itd.

Protekli XX vek obilovao je svakojakim čudima, koja su kulminirala konverzijom sa analogne na digitalnu tehnologiju, što je uslovilo da se konstrukcije ostvarene posredstvom ,,letovanja'’ pojedinih elemenata i sklopova za vrlo kratko vreme zašla u domen hemije i atomsko/ molekularne arhitekture minijaturnih integrisanih i kompjuterizovanih uredjaja. Ovim procesima je prekinut kontinuitet sa klasičnom elektronskom fizikom.

Treba se podsetiti da je pre nekoliko decenija otpočela ,,razgradnja’’ radio i televizijskog prijemnika, kako bi se od pojedinačnih sklopova, slično dečijoj igri sa Lego kockama, bili iznova ponudjeni tržištu, kako bi zavisno od finansijskih mogućnosti potrošača, svaki od njih sklopio sopstvenu igračku audio/video/PC ,,home’’ terminala i još sve to uklopio u interaktivnu Internet  mrežu. Fascinantan scenario, koji je širom otvorio vrata povratku klasičnih konstrukcija za koje ih vezuju snažna psihoemotivna sećanja na nedostižnu lepotu prohujalog vremena, intimnih kvarteta i muzičkih partitura, uopšte muzike, koja može dočarati iluziju svega što prošlost unosi u sadašnjost, ali i prenosi u budućnost.

Ovo su vidjena rešenja, koja se vraćaju na "modernizovane verzije": automobila, sata, itd. Konstrukcije iz prve polovine ovog veka, u potpunosti važe i za konstrukcije audio pojačavača sa elektronskim cevima, koje ukazuju na mogućnosti vrlo visokog kvaliteta reprodukcije zvuka i vernog prenosa tonske pozornice.

U nizu tekstova pojasniću pojave, pa i fenomene vernog prenosa zvuka.

Do daljnjeg toplo preporučujem svim audiofilima put povratka na konstrukcije audio pojačavača sa elektronskim cevima.



Renesansa cevnog audia                                                            

Ovu civilizaciju je nagli razvoj tehnologija u XX veku vukao napred da bi se nama audiofilima dogodilo čudo, ili ako hoćete - presedan. Vratili smo se unazad za više od pola veka zarad dobrog zvuka i poštovanja prema prirodi koja nas je obdarila sluhom i razumom, neprevazidjenim senzorima za zvuk i osećaj. Nagli uspon interesovanja svetskih audiofila za cevnim tonom dogodio se nakon potvrde saznanja da se trodimenzionalna zvučna slika samo iluzijom može preneti sa dva kanala, stereofonski. Ovu iluziju najbolje dočarava elektronska cev (lampa), ili od milja ,,Stara Dama".

Nakon višegodišnjeg rasta popularnosti medju svetskom audiofilskom elitom, pojačavači sa cevima počeli su konačno da interesuju vodeće američke i engleske audio novinare. Sve decenije postojanja cevnih pojačavača vrhunske klase, kao da su njih prošle u svojevrsnoj amneziji. Tako da sada pojedini od njih su naročito ponosni na postojanje i "inovaciju" pojačavača sa jednom lampom u izlazu i radom u klasi A. Ne želim da tvrdim da su gospoda novinari u principu, spori kada je otkrivanje novina u pitanju, ali svako ko je imao prilike da čuje dobar triodni sistem u Single Ended spoju, razume da je bilo samo pitanje vremena kada će se "lampaška" groznica proširiti predvodjena triodom.

Pojačavač sa triodom u Single Ended spoju je čudovišna naprava.

Kao i sve drugo, cevni pojačavači nisu za svakoga, ali mnogi slušaoci počinju da otkrivaju na svoje veliko zaprepašćenje, da je lampaški zvuk baš ono što su oduvek tražili. U kombinaciji sa zvučnicima odgovarajućih performansi, ovaj zvuk pruža sve karakteristike audiofilskog zvuka sa elegancijom i preciznošću. I mada cevi posebno dolaze do izražaja prilikom trodimenzionalnih prezentacija, triodna muzika bazu slušanja prebacuje sa fotografskog vizuelnog slikanja detalja, na trenutno fizičko i direktno poimanje muzike. Čudno je, i doskora nezamislivo, da možemo postići osećaj prisutnosti i malim tananim pojačavačem i osetljivim zvučnicima, čime se dobija rezultat bolji od svega što mogu zvučnici od 84 dB osetljivosti, osnaženi sa 500 W.

Poznajem dovoljno audio manijaka koji nisu štedeli novac, vreme i vlastitu energiju, kako bi stvorili takve monstrum sisteme. Tek neki od njih spretno ih se odriču i pri nabavci su pojačavača sa cevima. To će opet da ih košta dosta novca, nerava i energije, ali sada su barem na pravom putu za svojim zahtevima o sonici. Ne treba voditi računa o finansijskoj neprivlačnosti cevi 300B, ili činjenice da 2A3, proizvodi snage koliko i čip od dva dolara, valja pratiti sebe, a tamo je i ostali svet.

Mada je dobar deo audiofila prešao na cevni ton iz pomodnih razloga, mora nešto postojati kao solidna osnova ovog već svetski velikog biznisa. Jer da je u pitanju bio samo pomodni hir, taj bi talas došao i prošao pre nego što bi dosegao razmere prave svetske audio histerije. Bez obzira na malu snagu, i merno gledano nesavršene karakteristike, cevni ton doslovce menja tržište na kome je 50W izlazne snage, donedavno smatrano za apsulutni minimum.

Zato su prvim triodnim talasom vladali veliki pojačavači sa cevima 211 i 845 (21 i 27W). Velikim pojačavačem smatrani su snagaši, koji su imali dvocifren broj vati, 20 do 30. Pojačavači sa cevima 211 i 845, su zaista odlični predstavnici sopstvene staro-nove tehnologije, u kulturi gde su velike snage taj značajan činilac koji obavlja posao. U tom kontekstu trovatni pojačavač sa 2A3, ne shvata se ozbiljnom napravom, do trenutka dok ne čujete jedan. Triodni pojačavači danas predstavljaju samo mali deo cevnog univerzuma.

Ova civilizacija imala je jednu renesansu, već pomalo zaboravljenu, a nama audiofilima upravo se dogadja renesansa triode, već pomalo zaboravljene.

 

*Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail: tubelab@EUnet.yu