"Stara dama" obučena i našminkana po mom viđenju iz 2004 g.

Prva proizvedena cev bila je trioda. Ima samo tri elektrode, ali to je dovoljno da se može smatrati zvezdom cevnog audia i do današnjih dana. U staklenom balonu sama, dvostruka ili u kombinacijama sa svim drugim elektrodnim sistemima, primenjuje se u svim kolima audio pojačavača. Ulazna, izlazna, medjustepena, obrtač faze, transformator impedanse, itd. Može se smatrati uštvom, jer u kombinovanim cevima se svakoj drugoj vrsti uvukla u stakleni balon, a nama audiofilima čak i pod kožu.

I to je vazda tako.

Sasvim subjektivna podela trioda, najstarije-prednje, starije-srednje, stare-zadnje, proizilazi iz njihovog soničnog doprinosa kroz generacije. Najstarije uzrokuju isijavanje elektrona direktno grejanim katodama (Directly Heated Triode – DHT). Ova generacija cevi prepoznatljiva je bogatstvom zvuka i muzikalnošću a pojačavači sa njima su apsolutni vrh soničnih vrednosti. Fenomen potiče od koloracija uzrokovanih fizičkim dimenzijama elektrodnog sistema. Veće dimenzije elektroda imaju veće uvodne i međuelektrodne kapacitete, koji se ugrađuju u krajnju soničnost pojačavača.

DHT imaju najveću moguću unutrašnju linearnost a to znači sačuvan autentičan spektar u prenosu audio signala sa malim harmonskim izobličenjima. Zahvaljujući ovome trodimenzionalna tonska pozornica je verno preneta do elementarnosti. Ovo su razlozi da ove cevi budu prisutne u najrazličitijim kolima sonično prestižnih pojačavača a oni najbolji koriste isključivo triode i to baš DHT u pojačavačima bez povratne sprege.

I to stoji tako.

Povratna sprega postoji u prirodi a princip se primenjuje u elektronici u svim vrstama pojačavača. Primenom povratne reakcije smanjuju se harmonijska, fazna i intermodulaciona izobličenja. Smanjuju se šumovi i brujanja, proširuje se propusni opseg, smanjuje se izlazna unutrašnja otpornost pojačavača. Ovo doprinosi poboljšanju faktora prigušenja (damping faktora).

Podugački spisak boljitaka pri konstrukciji i realizaciji pojačavača dobro je došao, a merno da se lako proveriti. I ako od svesrdne pomoći povratna sprega nije prirodan proces koji vodi boljitku sonike.

Da li je to baš tako?

To je moje lično mišljenje, ništa nisam smislio već je iskustveno i nisam usamljen.

Plakat promocije "Renesansa cevnog audia" po mom viđenju iz 1993 g.

I ovaj komentar ide u prilog triodnom pojačavaču te smatram da je najveći krivac za renesansu cevnog audia. Ako ste primetili spomenuo sam “Renesansu triode” a sad i “Renesansu cevnog audia”. Tema je nedeljiva, zapravo “Renesansa cevnog audia” rezultirala je da se od DHT napravi zvezda. To je nepravda prema svetu audiofila koji je znao za postojanje triode decenijama ranije praćene sa odgovarajućim izvorima zvuka, izborom muzike koja se sluša i pijetetom kulturnog doživljaja.

Kažem vam bilo je tako.

Spominjem dva datuma nastanka najrasprostranjenijih audiofilskih nosača zapisa: 1948. promovisana je analogna ploča od vinila u SAD, i 1983. (od Sony-a i Philips-a) digitalna ploča. Ne pamtim prvu promociju niti komentare oko toga. Promociju CD-a pamtim kao histeriju koja revolucionarno menja kriterijume kvalitetno reprodukovanog zvuka. Za istinu se izašlo sa mernim rezultatima dostojnim divljenja. Samo par godina kasnije glas podižu ljudi iz muzičkog sveta i prateće profesionale da nije sve baš tako.

I nije sve baš tako.

Procesi, pristupi, materijali i svest nas nagone na sumnju, a slušni testovi daju nam za pravo da analogni izvor u korespodenciji sa cevnim tonom ostvaruje timbre i tonsku pozornicu nedostupnu poluprovodničkim pojačavačima sa pripadajučim elementima.

Pomislite li da pišem ostraščen, ako i u jednu reč iskazanu sumnjate, pogledajte familiju karakteristika anode ili rešetke DHT. Pismenima nacrtano biće jasno da mene ne terete za subjektivnost. Ostale molim za poverenje dok se ne dokumentuju i dostave suprotna mišljenja.

Renesansa cevnog audia dogodila se krajem 80.-tih godina prošlog veka kada primena cevi u audio pojačavačima skoro bila zaboravljena a cev kao resurs završavala na industrijskim i vojnim otpadima. Evropa i Amerika napustile su proizvodnju sredinom 60.-ih godina prošlog veka te su resursi za novu proizvodnju traženi na istoku Evrope, SSSR-u, Indiji i Kini. Zadnjih desetak godina štošta se izmenilo a trend je na uzlaznoj liniji. I na ostalim potrebnim komponentama, koje su primerene cevnoj tehnologiji, dosta se uradilo, čini se sada a proces će se nastaviti.

U sledećih par nastavaka pokušaću predstaviti aktere, pojasniti pojave, procese, i procenu kuda ide cevni audio kao važna karika u Hi-Fi lancu.

Trudiću se da bude tako.

 

Sledeći naslov:  RENESANSA CEVNOG AUDIA (1. deo)

---