KRAFTWERK - "Minimum-Maximum" (EMI/Dallas, 2005).

Piše: Mirko Perović
© 2005, HiFiCafe.NET

Nakon skoro pola godine od kada su se pojavile prve informacije (glasine) da grupa Kraftwerk sprema novi materijal, pred nama se početkom juna ove godine našlo novo izdanje pod nazivom "Minimum–Maximum" (EMI, 7243 5 60616 2 0, Kling Klang Produkt, 2005.). U pitanju je dvostruki, kompilacijski disk, na kome se nalaze 22 numere, snimljene tokom prošlogodišnje svetske turneje. Album je koncipiran kao svojevrsni osvrt na tridesetpetogodišnju karijeru i obuhvata najbitnije momente tj. kompozicije ovog nemačkog sastava. Na spisku gradova u kojima su nastali live snimci numera dominiraju oni koji su nastali u gradovima bivšeg SSSR-a, odnosno istočnog bloka (Moskva, Taljin, Riga, Varšava, Budimpešta), ali su tu i London, Tokio, Ljubljana, Pariz, San Francisko, …

Pored CD verzije ovog albuma, najavljena su još tri formata na kome će ovaj materijal biti objavljen: dvostruki SACD set, dvostruki DVD set i vinilno izdanje na 4 LP ploče. Vinilno izdanje na pločama pojedinačne težine od po 180 g, već je moguće naručiti putem Interneta, a za ostale ćemo morati da sačekamo.

Produkcijski i aranžmanski gledano "Minimum-Maximum" je u veoma dobro izbalansiran, precizan i bogat zvučnim detaljima. Jasno se uočava da se sa velikom pažnjom i uz dosta uloženog vremena temeljno radilo na montaži zvuka i kreiranju atmosfere. U prilog ovome, treba napomenuti da je "ostavljeno" i sasvim dovoljno mesta za zvuke iz publike, čisto da nam se stavi do znanja da je reč pre svega o live nastupu. Sami snimci svojim kvalitetom kao što se i moglo očekivati, nikako ne idu ispod standarda koji su Kraftwerk definisali na svojim studijskim izdanjima. Ovoga puta veoma je uočljivo postojanje svojevrsnog ushićenja tokom izvođenja pojednih numera (poput spontane reakcije publike u Tokiju koja sve vreme u horu prati izvođenje numere "Dentaku"), odnosno specifičnog humora koji da sada nismo sretali.

Kao što je dobro poznato, tehnika i tehnologija su dosta uznapredovale u poslednje tri decenije, tako da nije za očekivati da živa izvođenja Kraftwerka budu identična onima od pre par decenija. Sada su tu laptopovi (Sony VAIO), sempleri i ostale "sitnice" koji čine neizostavni deo “aparature” ovih elektro magova. Primera radi, vokali na „The Man Machine“, pesmi koja otvara ovaj album su mnogo više izraženi u odnosu na studijsku verziju. Oni prosto pucaju iz zvučnika, dok je melodija toplija i manje oštra od one koju možemo čuti na istoimenom albumu izdatom 1978 god. „Autobahn“ je svedena na manje od devet minuta. Svi dobro pamtimo originalnu, dvadesetdvominutnu verziju iste. Takođe, ritam na „Trans-Europe Express“ i „ Metal On Metal“ je zbijeniji, čime su Kraftwerk zeleli da ukažu na razvoj železnice. Vozovi su brži, pa i ritam mora biti brži. Verzije „Tour De France-a“ su više u tehno maniru, pri čimu nisu izgubile ni malo na kvalitetu. Numere „Vitamin“ i „Elektro Kardiogramm“ ne spadaju među Kraftwerk klasike, ali su svakako njima dorasle. „Computer World“, sa drugog diska treba posebno izdvojiti po svojoj energičnosti i smislu za humor. Zapravo, karakteristično za koncerte ovog sastava je postojanje dobre atmosfere. Jedini teški momenat na ovom albumu je početak pesme „Radioaktivity“, gde nam glas robota iznosi sastavne elemente atomske bombe i njeno ubojito dejstvo. Ali, tokom pesme preovladava dance ritam.

Koristimo ovu priliku i za osvrt na upravo održani koncert Kraftwerka na stadionu Tašmajdan. Glavni organizator ovog spektakla bio je jedan od mobilnih operatera iz Srbije, iz prostog razloga što drugačije nastup ne bi ni bio održan, jer su Kraftwerk striktno zahtevali da inicijatori njihovog dolaska budu isključivo mobilni operateri. To, naravno, ne važi samo za Beograd, već i za sve ostale evropske gradove.

Kraftwerk na koncertu na Tašmajdanu
Beograd, 13. jun. 2005.

:: kliknite na slike za uvećanje ::
(click on images for larger view)

Cena karte od šest stotina dinara je bila i više nego prihvatljiva, tako da nas nije začudilo sto su sve ulaznice rasprodate tri dana pred koncert. Ono što nam je naročito privuklo paznju su neke „sitnice“ vezane za organizaciju nastupa. Počeo je sa nevelikim zakašnjenjem u odnosu na najavljeno vreme (21 h) i trajao je skoro pa tačno zvanično najavljenih dva sata. Izgleda da kada je reč o čuvenoj nemačkoj disciplini koju svakako treba ceniti - ovog puta je došlo do minimalnog odstupanja (ali sa maksimalno zadovoljnom publikom, čini nam se).

Glavni povod dolaska Kraftwerka je promocija već pomenutog, novog koncertnog albuma „Minimum-Maximum“ koji se na tržištu pojavio 6. juna. Shodno tome, odabir i raspored pesama je bio sličan onome sa albuma. Uvodna pesma, „The Man Machine“ počinje pre nego što je razmaknuta ogromna zavesa, iza koje su spremno čekala četiri čoveka u odelima i sa laptopovima. Scenografija je na visini i u skladu sa svojevrsnim minimalizmom koji je grupa forsirala svih ovih decenija unazad. Svaku pesmu prati i odgovarajući video materijal. Sve je veoma dobro sinhronizovano i uklopljeno. Repertoar se dalje kreće preko dve numere sa albuma „Tour de France“, zatim dolazi „Autobahn“, „Neon Lights“ i nezaobilazna „The Model“. Prvi tzv. bis - mesta članova benda zauzimaju četiri robota da bi „izveli“ čuvenu pesmu „The Robots“. Najkraće rečeno, genijalan, nadasve originalan i veoma efektan momenat u okviru inače skoro pa savršenog celokupnog nastupa. Drugi tzv. bis - sastav se vraća za svoje „skalamerije“, ovoga puta u futurističkim, fluorescentnim odelima i izvode „Aero Dynamik“ i „Music Non Stop“, čime završavaju svoj nastup.

Što se ozvučenja tiče, treba reći da je bilo prilično kvalitetno, mada ne bi bilo na odmet da je bilo i malo glasnije, oko čega smo se svi složili. Sve hvale treba uputiti na račun publike, koja je odlično prihvatila tj. odreagovala na čitav repertoar. Pre i nakon koncerta na pitanje šta misle o nastupu Kraftwerka, odredjeni broj poznanika sa kojim sam popričao (uglavnom mlađe genercije)  je odgovorilo da ne bi bilo loše da su nas posetili malo ranije, kada su bili mladji, misleći naravno na Kraftwerk. Kao da se zaboravlja da smo više od deset godina bili u gotovo totalnoj izolaciji od sveta, pa i od nastupa stranih muzičara koji su ovog ili sličnog kalibra.

Na kraju, treba napomenuti da, ako se tek upoznajete sa muzikom Kraftwerka, najpre nabavite njihova tri analogna klasika iz sedamdesetih: „Autobahn“, „Trans-Europe Express“ i „The Man Machine“, da biste imali potpuniju sliku njihovog stvaralaštva, a sa „Minimumom-Maximum“ uvideli da Kraftwerk i te kako dobro poznaju i prate zahteve moderne produkcije i to znanje uspešno primenjuju.

Treba napomenuti i to da je poznati svetski proizvođač zvučnika i monitora PMC, na svom sajtu kao zvaničnu vest sa ponosom objavio da je grupa Kraftwerk obabrala njihove zvučnike za finalni stereo, odnosno surround 5.1 remix ovog albuma u Klingklang studiju u Dizeldorfu, koji inače je u vlasništvu grupe (http://www.pmcloudspeaker.com/press/kraftwerk.html).

Pored internacionalnog, prema informacijama dostupnim na Internetu, pojaviće se i izdanje za nemačko tržište koje će imati verzije na nemačkom jeziku sledećih numera:

Disc 1:
09. Das Model                             - (Berlin Tempodrom - 25th March 2004)

Disc 2:
01. Radioaktivität                         - (Tallinn Exhibition Hall- 30th May 2004)
02. Trans Europa Express             - (Riga Olimpiska Halle - 29th May 2004)
03. Metall auf Metall                     - (Riga Olimpiska Halle - 29th May 2004)
05. Computer Welt                       - (Riga Olimpiska Halle - 29th May 2004)
07. Taschenrechner                     - (Berlin Tempodrom- 25th March 2004)
09. Die Roboter                           - (Berlin Tempodrom - 25th March 2004)

Biće veoma interesantno preslušati kako celokupan materijal zvuči (izgleda) u multichannel (surround) remixu na SACD ili DVD izdanju i nadamo se da ćemo uskoro moći da vam prenesemo i utiske o ovim izdanjima.

U svakom slučaju, ovaj album zaslužuje da dobije najvišu ocenu i nađe se na vašim CD policama.