Ovaj engleski bend je još izdanjem svog prvog LP-a “The Prodigy Expirience” daleke 1992. godine napravio pravi proboj na muzičkoj sceni. Miksovanjem semplova i brzim brejkbitom, u kombinaciji sa pozajmljenim vokalom dab legende Lee Scratch Perry-a napravili su pun pogodak i vrlo brzo se popeli na top 10 mnogih evropskih top lista. Tada je elektronska i rejv muzika bila tek u povoju, a njihov prvi album se upravo smatra pravim nekomercijalnim remek delom rejva. Ipak oni ne prestaju da iznenadjuju i već izdavanjem drugog albuma “Music for the Jilted Generation“ , prave veliki pomak od ranog rejva sa semplovima glasova i klavira, orijentišući se gitraskom zvuku poput hita “Voodoo People”.

Ostale numere otkrivaju njihovu tendenciju ka drum & bass-u. Ovaj album je nominovan za “Mercury Music prize“ i jedan je od najboljih te 1995 godine. Tokom svoje turneje 1994.-1995. godine, jasno ukazuju da oni nisu samo jedna dens grupa već i da imaju jako izražene tendencije ka tradicionalnom rok zvuku. Set bubnjeva i gitara u postavci to samo potvrdjuju. Iako se njihova muzika teško može svrstati u bilo koje okvire ipak je prvenstveno reč o elektronskoj muzici – rejv, techno, club-dance, big bit i drugih pod-pravaca. 1996. godine izdaju singl "Firestarter" koji gotovo momentalno postaje britanski broj jedan na svim listama.

Spot za ovu numeru bio je gotovo zabranjen, i dugo osporavan, a mnogi su se žalili da je Keith Flint plašio njihovu decu. Ipak oni su gradili svoj put u spoju psihodeličnog i elektronskog, dve stvari koje su fascinirale mlade generacije 90-ih. Upravo takav je bio i njihov stajling. “The Fat of the Land“ treći album doživljava takodje enorman uspeh prodajući oko 7 miliona primeraka širom sveta, uprkos jasnom pokušaju da se pridobije i deo rok fanova. Posle miksovanog albuma “The dirtchamber Sessions“ sledi gotovo trogodišnja pauza. Upravo kada smo pomalo zaboravili na njih, oni nas iznenadjuju turnejom na kojoj promovišu poslednji album “Always Outnumbered Never Outgunned“ .

Upravo tako odlučuju da nas posete posle punih 10 godina. Podsetimo se, da su oni bili prvi bend koji je odlučio da svoju turneju 1995 god. započne upravo u našoj zemlju koja je tada bila pod sankcijama. Napravili su presedan baš kao i pojavom njihove muzike, a turneja je bila više nego uspešna. Svi se dobro sećamo tih vremena i njihovih hitova koji su propratili tadašnje demonstracije u Beogradu. Posle punih 10 godina ponovo u Beogradu u Hali 14 Beogradskog sajma.

Koncert je održan u njihvom maniru brzo psihodelično i energično. Pubiliku je sacinjavala uglavnom mladja “ ekstazi ”populacija. Tehno i rejv fanovi su pohitali da vide pionire svoje muzike, mada je bilo i rok fanova gotovo u podjednakom broju. Osvetljnje bine, sa reflektorima koji su na trenutke bili upereni pravo u publiku davalo je neku pomalo mračnu i sablasnu atmosferu.

Ozvučenje je bilo jako loše, premda se postavlja realno pitanje - kako bi uopšte mogla dobro da se ozvuči hala 14 beogradskog sajma? Prostor od debelih betonskih ploča na dva sprata sa staklenim zidovima na obe strane, teško da može da pruži i zadovoljavajući akustički ugodjaj. Naravno da shodno njihovom muzičkom pravcu, preterano kvalitetno ozvučenje realno i nije potrebno. Ali šta je tu je, trebalo se progurati napred prema bini kako bi bili što bliže direktnom, a ne reflektovanom zvuku. Tek onda može da se oseti onaj pravi doživljaj koncerta ali zato po završetku sledi ono neprestalno zujanje u ušima koje zna da potraje, a nikako nije dobro. Izvodili su stvari sa novog albuma poput “Spitfire”, ali su na repertoru bili i daleko poznati hitovi “Out of Space”, “Firestarter”, “Poison”, itd …

Sve u svemu počev od njihovih velikih izjava i obećanja, koje su davane u medijima, stiče se utisak da su došli jednostavno samo da “odrade posao”. Sveukupan dogadjaj praćen psihodeličnom muzikom, lošim ozvučenjem i ljudima koji oko vas igraju kao u nekakvom transu, ne ostavlja neki preterano pozitivan utisak. Iako je bilo lepo čuti neke njihove hitove uživo, kompletan utisak koncerta samo je zadovoljavajući.

	1. "Expirience", 1992, Elektra
	2. "Music for the Jilted Generation", 1995, Mute
	3. "The Fat of the Land", 1997, XL/Mute/Warner Brothers
	4. "The dirtchamber Sessions", 1999, XL , Beggars Banquet
	5. "Always Outnumbered Never Outgunned", 2004, Maverick XL