More, sunce, hi-fi i jos ponešto ...

Ideja oko odlaska u turističko-protokolarnu posetu na Kipar je bilo nešto o čemu sam razmišljao skoro nekih godinu dana unazad. Protokolarne razloge ne treba previše objašnjavati. U pitanju je bila čista želja da se sa jednim od napoznatijih svetskih recenzenta hi-fi opreme razmene iskustva i mišljenja na teme kojima se dominantno bavi i promoviše HiFi Café. Sa ove druge strane – turističke, razlog je daleko jasniji. Do sada nisam bio u prilici da posetim Kipar i eto zašto i to ne uraditi u “paket aranžmanu”.

I tako mesec po mesec, približio se deo godine gde se nekako činilo da ima najviše smisla da se realizuje ovaj put. A to je par nedelja pred početak zvanične turisitčke sezone, kada još nisu ekstremno velike temeprature, kada nema još velikih gužvi i naravno kada su još važeće vansezonske cene (što će se pokazati kao manje-više tačno). Nekako u isto vreme ekipa iz mladenovačkog Trafomatica je užurbano završala poslednje pripreme vezane za slanje njihovog top proizvoda The Experience Reference 300B SET monoblokova na istu adresu na Kipar. Tim povodom sredinom maja sam se čuo sa Sašom Čokićem iz Trafomatica i „podsetio“ ga na već ranije iznetu ideju sa moje strane vezanu za odlazak na Kipar. Ovoga puta sam bio nešto konkretniji pa sam predložio i datum putovanja, imajući u vidu svoje profesionalne obaveze i vreme kada bih mogao da iskoristim preostale dane od „starog“ godišnjeg odmora. Uz par email poruka i telefonskih razgovora dogovorili smo se oko termina, kao i imena putnika i sada je trebalo videti šta kaže naš domaćin na Kipru.

Odgovor i potvrda termina sa Kipra su došli ekspresno brzo (u roku manjem od 24h) i sada je trebalo videti šta je potrebno odraditi vezano za sam put i smeštaj. S obzirom na eksktremno visoke temperture koje su bile tih dana, skoro kompletnu logistiku sam srećom uspeo da obavim on-line, počev od pronalaska odgovorajućeg hotela u okolini Coral Baya, koji predstavlja deo grada Paphosa, preko dobijanja svih potrebnih papira za kiparsku vizu i na kraju avionskih karata.

Iako je Kipar deo EU, moja važeća multi šengen viza je bila „neupotrebljiva“ tako da sam za svu trojicu (Saša Čokić i Milorad Despotović iz Trafomatica i moja malenkost) koji smo činili ekipu koja je trebala da odputuje na Kipar morao da predam zahteve za vizu. Naš domaćin sa Kipra je ljubazno poslao zvanično overena pozivna pisma za sve nas, odnosno pomogao nam oko prevoza sa aerodroma u Larnaki do našeg hotela (nekih 140 km u jednom pravcu).

Sa svim ovim papirima koristeći povoljnost da jedna osoba može da preda zahteve za vizu za više osoba ako sve idu na istu adresu, pojavio sam se u kiparaskom konzulatu. Procedura je poprilično jednostavna i nema potrebe za nikakvim „egzotičnim“ dokumetima  koje treba dostaviti uz zahtev. Kao tačka na „i“ vize su bile gotove već posle 3, umesto standardnih 5 radnih dana. I tako sa rezervacijom hotela, kupljenim avio kartama, vizama u pasošu, mogli smo da krenemo na put.

Prvi susret ka Kiprom desio se u sitne sate iza ponoći, s obzirom na raspored letenja JAT Airwaysa na to pomenuto ostrvo. Ne baš reprezentativno vreme da sa nešto vidi, sem da se oseti da smo sleteli u drugu klimatsku zonu i da se nasluti miris mora koji vas okružuje sa svih strana.

Biću iskren i reći da smo neobavezno pričajući na temu kako bi ceo ovaj put trebao da izgleda, tj. koliko će on biti daleko više turistički, a mnogo manje radni i protokolaran, skoro po sasvim „omašili“. I to se pokazalo već od prvog dana. Kao dodatni razlog bila je i činjenica da je dva dana pred naš polazak stigla informacija da je mrežni trafo na jednom od mono blokova otkazao, tako da je trebalo se izboriti se sa vremenom i za manje od 48 sati napraviti novi trafo. Srećom, ljudi iz Trafomatica su uspeli da pobede vreme i kao deo njihovog prtljaga našli su se novi trafo i set potrebnog alata za njegovu zamenu.

Naš domaćin Srajan Ebaen, izdavač i vlasnik sajta 6moons nas je pokupio svojim kolima ispred hotela već oko 11h istog dana, dok smo moram priznati svi još bili pomalo ošamućeni od kasnog noćnog leta i polu-probudjeni. Ali, situacija je bila takva da su nestrpljenje i radoznalost ustvari diktirali tempo dogadjaja.

A glavni akter i povod našeg puta su bili već pomenuti The Experience Reference 300B monoblokovi koji su u sobi našeg domaćina čekali da budu čuti od strane svih nas. Ulazak u već pomenutu sobu koju smo do sada sva trojica videli samo na slikama predstavljao je jedan zaista poseban doživljaj u najpozitivnijem smislu reči. Sve poznato, toliko puta slikano, vidjeno preko Interneta, a opet i dalje sa malom dozom sumnje da li je to zaista stvarno. I onda kada se nadjete na „mestu zločina“ vidite da sve to postoji u stvarnosti, a posle par sati boravka se bezmalo stiče utisak kao da ste tu bili ko zna već koliko puta do tada.

Iako sam imao spremljenih barem 30-tak pitanja koje sam želeo da postavim Srajanu, sve je od samog početka jasno ukazivalo da su pomenuti monoblokovi, kao i prisustvo glavnih ljudi iz Trafomatica ono oko čega će se voditi priča i šta će biti apsolutni prioritet i tema u razgovorima narednih dana. Ali da ne bude da nisam ništa uspeo da pitam a pre svega da čujem, evo najvažnijih momenata iz naših razgovora otvorenih "za javnost".

Prema Srajanovim rečima, ideja za 6moons se rodila jednog jutra prilikom tuširanja pre skoro tačno 6 godina. Pre toga spisak poslova kojim se bavio je bio krajnje različit, a za neka od njih reklo bi se da su bila tako daleka od onoga čime se sada bavi. Nakon završenih studija klarineta i prvog odlaska u Indiju, sa 19 godina odlazi u Ameriku. Preko bavljenja poslovima vezanim za gradjevinarstvo, pokretanjem sopstvenog biznisa vezanog za pranje prozora, fitnes i pilates trenera, prodavca za za Mesa Boogie High-End odeljenje Mesa Baron i Tigris cevnih pojačala, dva slična angažovanja za Meadowlark Audio i Soliloquy Loudspeaker Corporation. U svet audio recenzija ulazi 1999. godine sa prvim tekstom za SoundStage!, zatim sledi angažovanje na GoodSound! (podsajtu SoundStagea vezanom za opremu koja je cenom spadala u kategoriju prihvatljivu za “široke narodne mase”). 2001. godine usledili je angažovanje na sajtu EnjoyTheMusic! gde je pisao dve kolumne. U junu 2002. započeo je sa radom 6moons.

U skladu sa ovim bilo je interesantno čuti priču gde se trenutno nalazi i u kojim pravcima se očekuje da će ići audio izdavaštvo, bilo ono u štampanoj ili elektronskoj formi, ko su imena kojima se može i treba verovati (pored 6moonsa, naravno da ne bude zabune :-), šta treba čitati i gde se informisati. Srajan inače ne gleda TV već godinama, iako ima uredno instaliram TV u svojoj sobi, ali koji nije povezan kablom na mrežu. TV koristi samo da sa suprugom zajedno pogledaju neki film na DVD-u.

Takodje, na moje pitanje da li je pretplaćen na neki od dva magazina koji su "dobili" preporuku sa njegove strane a vezani su za hifi, odnosno hi-end, dobio sam vrlo kratak odgovor „Ne !“.

Očigledno da sva komunikacija na ovu temu ide samo on-line i telefonom i da je maksimalno selektovana. Na pitanje koliko recenzija radi uporedo, dobio sam odgovor da je maximalno 3-4, što je u sasvim u skladu sa brojem recenzija koje prosečno na mesečnom nivou potpusuje svojim imenom. Na pitanje da li postoji neko omiljeno vreme u toku dana kada sluša muziku i „hvata beleške“ o tome kako odredjena komponenta svira, odgovor je opet na neki način očekivan – „ u toku celog dana“. Radno vreme ne postoji, on veoma voli da radi svoj posao (pisanje recenzija audio opreme, održavanje sekcije sa vestima, prikazi muzičkih izdanja, itd.) i tu zaista nema nikakvih ograničenja i ako sam dobro razumeo unapred strogo definisanih pravila, osim da se održava kontinuitet objavljivanja novih sadržaja na dnevnom nivou. Posao (6moons) koji donosi novac i zabava, tj. uživanje u slušanju muzike, predstavljaju neraskidivu i veoma kompaktnu celinu.

 

Drugi deo >>