Peter Mezek kliknite na sliku za uvećanje/click on image for larger view

Susret sa gospodinom Peterom Mezekom, prvim čovekom Pear Audio Europe sa sedištem u Ljubljani, desio se jedne sunčane subote krajem meseca juna 2006. kada sam vozajući se biciklom po centru Ljubljane svratio u njegovu radnju sa namerom da se za početak samo upoznamo, razmenimo vizit karte i ništa više od toga.

Ali, prvi susret nije bio baš onako "na blic" i poseta je potrajala nekih 30-tak minuta u prijatnom razgovoru sa Peterom i još dvojicom njegovih prijatelja koji u medjuvremenu došli u radnju.

Kako to obično biva nakon što se ljudi upoznaju i provedu neko vreme u razgovoru nakon koga obostrano shvate da im se razmišljanja, interesovanja i stavovi poprilično podudaraju, znao sam da će sledeći susret uslediti veoma brzo. U tom trenutku mi nije bila na pameti ideja da snimim naš razgovor i da najzanimljive delove istog, uz Peterovu autorizaciju i dozvolu objavim na stranama HiFi Cafea.

Kada sam sledeći put došao u Pear Audio, dok smo čekali da nam stigne kafa, izneo sam Peteru moj predlog da zabeležimo ono o čemu ćemo neobavezno i bez neke posebne pripreme pričati i da onda publikujemo najzanimljivije delove na sajtu. Peter se odmah složio, ja sam upalio svoj Olympus diktafon i onako bez bilo kakve prethodne pripreme sa moje strane, krenuli smo sa neobaveznom pričom. Najzanimljiviji detalji iz skoro 1 sat i 15 minuta dugog razgovora, sa pauzama u kojim smo slušali muziku - su pred vama.

Krenuli smo od logičnog počeka – ko je čovek koji stoji iza imena Shahinian Acoustics?

Shahinian Obelisk

Richard Shahinian je jedan od zadnjih još živih pionira audio industrije. On je jedan od trojice konstruktora koji su odgovorni za prvi Citation od Harman Kardona. Stuart Hegeman je napravio Citation amplifier, Day Sequerra je konstruisao tuner, a Richard zvučnike Citation 13.

Obelisk zvučnici su bili prvi koji su se pojavili u okviru brenda Shahinian Acoustics i bili si veoma neuobičajen audio proizvod u vreme svog pojavljivanja. Shahinian je proizvodjač, gde se resursi ulazu u razvoj više nego u marketing, pa je pomalo neuobičajeno isto tako da R&D zauzima više od polovine prostora u fabrici.

Reč je o jednoj od klasičnih i ne tako čestih malih manufaktura, firma je porodičnog tipa, ali naravno saradjuje sa spoljnim dobavljačima. U "stara vremena" dok je Richardova supruga Meri bila živa (do pre nekoliko godina), output iz fabrike je bio 3000-4000 pari zvučnika godišnje. Sada je to manje, ali ne zato sto je pao interes za ove zvučnike, već iz razloga sto je stari cabinet maker otišao u penziju i sad je potrebno vreme da se nadje njegova adekvatna zamena.

Koliko je meni poznato Shahinian je jedini prozvodjač koji nije ukinuo nijedan svoj prozvod unazad 30 godina. Ali da se razumemo, Obelisk od pre 30 godina i ovaj danas nisu isti, ali su veoma slični. Richard je uvek na vrhu kada su u pitanju najnovije tehnologije i kod njega dolaze ljudi koji bi da čuju objektivno mišljenje o odredjenim pitanjima.

Tako on savetuje čitav niz proizvodjača drivera i drugih. On je posebno cenjen da kažemo tako u "insajderskim" krugovima. Kada se dodje u njegovu laboratoriju stiče se utisak kao da ste ušli u neki audio i hi-fi muzej.

Interesantno je i to da pošto su konstrukcije vrlo stabilne, Shahinian predstavlja i vrlo solidnu investiciju. Vrednost svih proizvoda nije sve manja nego nasuprot toga. Slično kao kvalitetan muzički instrument. Poenta je da i da danas kupcu koji je kupio zvučnik pre recimo 20 godina možemo da ponudimo upgrade i adekvatan servis.

Inače što se budućnosti firme tiče, treba istaći da Richardov sin Vasken već nekoliko godina vodi firmu i on je isto tako fenomenalan dizajner, koji odrastao uz Richarda i bio je involviran u celu ovu priču od skolskih dana.

Richard Shahinian

Kakva je situacija kada su u pitanju drajveri, ko ih proizvodi, da li prema posebnim specifikacijama ili ne?

Za zvučnike ovog tipa i klase mnogi postavljaju isto pitanje. Potpuno je jasno da se u njih ne mogu ugradjivati drajveri koji su "of the shelf" tipa. Vrhunski Shahinian model Diapason koji je 5-way speaker tip ima 18 drajvera po kanalu, a unutra nema nijednog jedinog otpornika, što znači to je sve konstruisano i da se svaki detalj uklapa maksimalno sa ostalima.

Kada se kod komercijalnih proizvoda pojave anomalije onda se zna šta se sve može pronaći u skretnicama da bi se te anomalije ispravile ili umanjile, ali to onda nije to. Ovi zvučnici su pravljeni po strogim procedurama koje su za njih apsolutni zakon tokom celog procesa izrade, tako da je svaki zvučnik na svojevrsni način "custom made" i svaka konstrukcija je perfektno usaglašena. Zbog toga nema potrebe za Mk2, Mk3, itd. Jer to što je dobro danas biće dobro i sutra ...

Za pojedine modele prozvodni i razvojni ciklus znao je da traje i po nekoliko godina, a kod nas "eksperti" vam kažu da za 3 meseca će sve biti gotovo, na vama je samo da se blagovremeno odlučite u kojoj ćete boji da vam bude završni finiš !!!

Znači, po nama svaki će proizvod biti samo onoliko dobar koliko je visok stepen samokritičnosti kod konstuktora. A taj je kod Shahiniana eksemplar. Što njega odvaja je da je kao prvo naučio da pravi violine, svira na četiri instrumenta i fizičar je. Pored toga je bio 12 godina "music advisor" za New York Symphony Orchestra. To je vrlo specijalna kombinacija.

Treba reći i to da ovakvi čudni oblici kutija bez obzira na tu svoju geometriju, svi zvuče skoro pa isto, tj. prepoznatljiva tonalna nit se provlači kroz ceo range. "Motori" su jasno različiti, ali se karakterističan zvuk provlači od najjefitnijih do najskupljih modela. Samo je razlika u tome koliko je prozor otvoren i koliki gas ćete da date. I to je posebno majstorstvo.

Pravi znalci razumeju tačno šta se tu dešava i koja filozofija stoji iza cele priče, ali nažalost ja i dan danas ne vidim puno proizvodjača koji rade svoje proizvode na način kako to čini Richard.

Jedan od važnih aspekta je da je muzika tridimenzionalna. Kod rektangular boxa, fizika kaže, da gubite treću dimenziju. Zbog toga trebate kod konvencionalnih zvucnika sedeti na sredini. Kod Shahiniana imate orkestar u sobi, zvuk je neverovatno tridimenzionalan. Zadnji red u orkestru nije komprimiran kao kod svih elektrostatika i većine drugih konvencionalnih konstrukcija. Isto tako su instrumenti u pravim relacijama medju sobom.

Na moje pitanje koliko su Shahnian zvučnici user friendly i koliko su "zavisni" od akustike i položaja u sobi gde se nalaze, Peter je svoj odgovor "demonstrirao" na dosta grub, a istovremeno i fenomenalno ubedljiv način. Naime, Obelisk za levi kanal je zarotirao za 90 stepen ka spolja, a zvučnik za desni kanal je oborio bočnom stranom na pod i okrenuo ga za još jedno 45 stepeni ka unutra. Da li se nešto od zvučne slike izgubilo nakon ovoga ? Verujte na reč da nastavljajući da slušam muziku koja je inače išla sve vreme, ni posle par minuta nisam primetio nikakvu razliku. Vrativši zvučnike na "svoje mesto" Peter je samo dodao: "Naravno zvučnici i dalje sviraju potpuno isto, ali ipak nikome ne savetujemo da ih ovako drži u svojoj sobi. To je istovremeno i dokaz o tridimenzionalnosti zvuka."

Pošto svi proizvodi za čitavu Europu dolaze najpre kod nas mi gledamo da kupci ne čekaju predugo na uredjaj. Kod nekin modela uprkos tome ima "waiting list". No takav se uredjaj kupuje na "duge staze". Lista čekanja za neke modele može da bude i do godinu dana. Shahinian zvuk nije za nekog hektičara koji hoće da ima "zvučnik za juče" i koji ne razume kako to funkcioniše. Izmedju audiofila i muzikofila mi smo daleko više naklonjeniji ovim drugima.

Postoje ljudi i to skoro po pravilu su medju onim imućnijima, za koje neću da kažem da ne poseduju odredjene standarde, ali oni kupuju strašno skupe komponente, imaju veoma malo slobodnog vremena, daju nekih 20.000 evra i sada kada dodju kući oni sve to lepo raspakuju, priključe, povežu i sad to treba odmah da funkcioniše, nekako "na pritisak na dugme". Oni ne razumeju osnovnu stvar da tu treba par meseci da se taj uredjaj ulaufa, tj. usvira, da treba postupati na odredjeni način i onda dodjemo do situacije da imamo ljude koji imaju sisteme koji koštaju kao omanja kuća, a muzike nigde nema.

Kod Shahiniana je ideja da zvučna kituja, sam zvučnik je konstruisan tako da kod slušanja zvuk ne dolazi iz kutije, on takoreći potpuno nestane, kod slušanju imaš utisak da je orkestar u sobi Ljudi koji su to doživeli ovde u radnji to jednostabno nisu mogli da poveruju u ono što su čuli. Za jedan takav setup u okruženju radnje meni treba jedno pola dana, ali krajnji rezultat je aposolutno neočekivan za svakoga koje je to imao prilike da doživi.

Evo ovaj snimak koji slušamo na ploči je nastao pre 30 i više godina (Jefferson Airplane), ali i pored toga koliko je i da li je kvalitet snimka dobar ili ne, mi sve vreme imamo muziku.

Da li je onda ovde reč pre svega o kupovini iz razloga da bi se istakao lični status, a ne da bi se uživalo u muzici ....

Shahinian Compass i Arc kliknite na sliku za uvećanje/click on image for larger view

Puno audiofila “sluša uredjaje” a ne muziku. To je velika šteta, jer je to pravo gubljenje vremena. Ako sistem dobro funkcionira to ima za posledicu da se strahovito podigao kvalitet svakodnevnog života. To se generalno premalo ističe, a pošto puno ljudi koji se bave prodajom uredjaja ne znaju baš puno o muzici to se odražava onda tako da su ljudi slabo obavešteni i podučeni u čemu je zapravo stvar i poenta.

Termin "specialized retail" u pravom značenju te reči kod nas takoreći uopšte ne postoji, a veoma je važan u lancu da bi se kod kupca stvorila kultura kupovine i korišćenja hi-fi opreme, uz još dosta drugih i podjednako važnih detalja koji idu uz sve to. Zbog toga se mi ne obaziremo na trendove i slične reči, jer na to gledamo drugačije.

Način rada možemo usporediti malo sa radom arhitekta. Ako je on dobar, ne samo da ce vam napravit kuću, koju vi sami nikada ne bih mogli, nego će vam, i to uprkos svome honoraru uštediti novac. On zna kde se moze štediti, a gde ne. A tako i mi …

Mislim da imamo veoma veliki krug kupaca sa vrlo visokim standardima i ljubavlju za muziku. Zbog toga je kod nas gramofon jos uvjek velika tema, uprkos toga da ima i dobrih CD plejera. Kod nas od 10 kupaca, njih 8 kupi gramofon. Po našem mišljenju dobri CD plejeri su preskupi, a razlika u zvuku je manja nego što bi očekivali . Zbog tog velik je trik i izazov investicija u dobar gramofon umesto u preskup CD plejer. Tako recimo za samo 500 funti za jedan Creek ili Arcam CD plejer dobićete i više nego pristojan i dobar zvuk. Dok će vam "pravi gramofon" svirati bolje nego jako skupi CD plejer.

kliknite na sliku za uvećanje/click on image for larger view

Isto se tako staramo da kupci koji dolaze kod nasu radnju ne moraju da slušaju isključivo audiofilska izdanja, zato ovde možeš videti najrazličitije vrste muzike i izdanja koja su apsolutno na raspolaganju, izbor je krajnje ličan kod svakoga ko dodje i to što obabere posetilac ili kupac onda to svi zajedno i slušamo.

Isto tako mi svaki gramofon koji mi prodamo obavezno će biti i instaliran sa naše strane i to je uključeno u cenu, bez obzira na kojoj lokaciji to treba da se uradi, nezavisno da li je to Ljubljana ili neki drugi manji grad u unutrašnjosti ili gde već živi kupac.

Ja sam već pre dvadeset godinama imao svoj gramofon "Rational Audio", kojega će se možda stariji znalci setiti. A sada eto tu je Pear Audio "BLUE" koji je nastao sa idejom ne da ljude impresioniramo sa težinom od par desetina kilograma i tanjirom prečnika od pola metra. Sam gramofon je uglavnom napravljen u inostranstvu, a samo nešto sitno je uradjeno u Sloveniji.

Pear Audio "Blue" kliknite na sliku za uvećanje/click on image for larger view

Za ovh 30 godina baveći se ovim poslom nastala su i ostala prijateljstva koja daleko, daleko prevazilaze komercijalne osnove od kojih je sve počelo pre mnogo, mnogo vremena. Jedno od tih prijateljstava je i sa Tom Fletcherom iz Nottingham Analogue. Tom je vlasnik firme Nottingham Analogue i jedan je od vodećih eksperta na području gramofona u svetu, sa preko 40 godina iskustva na tom području. On se bavi preko 40 godina samo sa gramofonima. Sigurno je jedan od najprominentnijih konstruktora na tom području. Interesantno je, da on isto tako upotrebljava Shahinian Diapason kao referentni zvucnik. Kroz vrhunski setup konstruktor čuje "više toga" sigurno. U to smo svi duboko ubedjeni. Zbog toga nije svejedno kakav je na primer referentni sistem samih konstruktora. Ima njih više vrlo prominentnih konstruktera u industriji koji upotrebljavaju Shahinian zvučnike. Pored Toma, verovatno bi bilo interesantno pomeniti da je to i John Farlowe (iz firme Exposure - sada već u penziji, no svi najbolji Exposure proizvodi su bili konstruisani bas sa Diapasonima), Peter Thompson iz Pliniusa i jasno pre svega legendarni John Bedini.

Tom Fletcher

Uz njegovu pomoć radeći na razvoju ovog gramofona smo imali pravi pristup vrhunskim stvarima koji čine da ovaj gramofon zvuči ovako kako zvuči, tu pre svega misilm na motor koji pokreće tanjir, pa ručicu i zvučnicu. Puno puta audiofili ne razumeju po definiciji šta je to vrhunski gramofon. Na primer danas prave gramofone sa 2, neki i sa 3 ili više motora, a mi bi najradjie kada bi mogli bez ijednog motora, kada bi moglo. Tu imamo par fantastičnih prednosti u samom dizajnu i kao rezultat imamo jedna od najtiših koji se mogu danas naći na tržištu, sto nikako ne može biti loše.

(Inače rad na dizajnu i sama realizacija gramofona, sa pripadajućom MM zvučnicom koja takodje nosi potpis Pear Audio, započela je u februaru ove godine, a prvi primerak gramofona koji vidite na slikama koja prate ovaj tekst, stigao je u Ljubljanu početkom meseca avgusta – prim. autora.)

Pokušavamo savetovati ljude da razmeju da kada se kupi neka komponenta ili ceo sistem, da se to onda ne može postaviti na stakleni rek, jer se uklapa vizuelno sa ostakom enterijera gde će se slušati muzika ili zato jer je taj rek lep. I da marka apsolutno ništa ne znači kao takva i treba dobro razmisliti šta i kako pre nego se krene u kupovinu il pre nego se počnu brojati pare na kasi. Trgovci generalno veoma često i bez ikakvkh razloga potcenjuju kupca, pre svega nove i neiskusne kupce.

kliknite na sliku za uvećanje/click on image for larger view

To je problem i tu treba biti veoma pažljiv. Dobra muzika i dobar zvuk se mogu veoma lako uporediti sa time kako muzičari kupuju instrument za sebe. Ljudi to ne shvataju da audio komponenta nije ništa posebno drugačija u poredjenju sa muzičkim instrumentom, samo ga treba na pravi način tretirati i usvirati.

Kod klavira se na primer tačno zna kada, kako i kojim redom. Kada kupite jednog Bösendorfer i kada vam dodje njihov čovek da vam to postavi u vašoj sobi, to aposlutno ne znači i neće se desiti da vam taj klavir prosvira na pravi način 10 minuta pošto se završi instalacija. Naravno da treba odredjeno vreme da prodje pre nego se sa tim klavirom može izaći na scenu i nastupati.

I to treba tako gledati i shvatati i kada je u pitanju HiFi.


Link: U poseti - Pear Audio Europe, Ljubljana

Detalj iz Shahinian fabrike

Vasken i Richard Shahinian

Pear Audio "Blue" - detalj ručice