Ako bi želeli da damo ne baš strogu definiciju ovog pojma onda bi on glasio da je tweek svaki proizvod koji unapređuje zvuk pojedine komponente unutar hi-fi sistema, odnosno sistema u celini i da naravno nije skuplja od komponente kojoj je namenjena (što nužno nije uvek i pravilo).

Jedan od proizvoda koji pripadaju pomenutoj kategoriji je SID mat, namenjen za upotrebu u CD, SACD, DVD-A i DVD uređajima. Informacija o istom stigla je putem e-maila bezmalo "euforičnog" sadržaja, od našeg drugara koji živi i radi u inostranstvu. Poznavajući ga kao osobu koja uvek prethodno i detaljno proveri na ličnom primeru (sistemu) ono na šta želi da nam skrene pažnju, bio je signal da ovu informaciju ozbiljno primimo k znanju. Sticajem okolnosti, SID mat je nedugo nakon toga došao i do nas na test*. Pre nego iznesesmo svoje utiske o tome da li mat unosi promene u zvuk, kolike su one i kakve, nekoliko tehničkih detalja koji smo pronašli na Internetu, odnosno tekstu koji je odštampan na omotu pakovanja.

Mat je dizajnirao inženjer Petter Boffin, poreklom Englez koji živi u Nemačkoj, a sam disk se po njegovim specifikacijama od posebne plastike izrađuje u Norveškoj. Debljina diska je 0,3 mm, težina 2,8 grama. Jedna strana je glatka, druga je mat. Mat strana se stavlja na CD ili DVD. Po recima konstruktora, SID unapređuje zvuk CD playera, kao i zvuk i sliku DVD playera.

Postoje dva modela, SID 14 (model tamno zelene boje, koji smo koristili na testu) i SID 15. SID 14 je namenjen uređajima koji koriste Sony i Philips transport (što je tip transporta koji je najčešće zastupljen kod vlasnika CD/DVD uređaja), a SID 15 uređajima koji koriste Pioneer stable platter koji imaju vecu rupu u sredini. SID nije namijenjen prijenosnim CD playerima, CD playerima u automobilima i kompjuterskim CD playerima.

Svrha je SID-a da apsorbuje i olakša čitanje lasera. Pri reprodukciji, SID stvara ravnomjernu površinu očitavanja. Ukoliko prema izvoru svjetlosti uperite CD, okrenut tako da je ispisana strana CD-a okrenuta ka svjetlu, a strana sa muzičkim zapisom okrenuta prema sebi, najčešće ćete vidjet cete da je ispisana strana vidljiva, odnosno prozirna na pojedinim mestima. Upravo tako laserska svjetlost u CD playeru prolazi kroz CD medijum. Kada na CD stavite SID (sa mat strane), svetlost ne prolazi. Ukratko rečeno, SID bi trebao da omogući laseru da radi prvenstveno ono cemu je namenjen - da precizno čita informaciju sa muzičkog zapisa.


Slušni test

Za ovu priliku imali smo na raspolaganju 3 tipa uređaja: CD/SACD/DVD/DVD-A, CD/DVD i CD player (vidi okvir sa spiskom opreme). Kako oni po ceni pripadaju kategoriji između 250 i 400 evra, pre samog testa licitirali smo na neviđeno koliko bi poboljšanje i/ili promene u zvuku trebale da budu kod svakog ponaosob. Testom nisu bili obuhvaćeni DVD filmovi, multichannel sadržaji (SACD i DVD-A) i diskovi napravljeni na CD-R ili CD-RW medijima.

U prvom krugu smo izvor zvuka spojili sa A/V risiverom (stereo mod) i poslušali prvo Pioneera 565-A bez mata, pa sa matom. Razlika u zvuku je bila momentalana i jasno uočljiva. Pri reprodukciji vokalnog jazza (numera "That old black magic", soundtrack za film "Midnight in the garden of evil and doom") poboljšao se fokus i dubina, a glas Kevina Spaceya je dobio na analitičnosti i dinamici. Vokal je postao prisutniji, ali ne smetajući ostatku benda.

U uvodnim taktovima kao i nastavku numere "Unseen", odnosno numeri "Memories" (album "Silent Voyage") su se veoma jasno čuli detalji čije sam "poreklo" do sada samo naslućivao (pre svega u ritam sekciji). Glas Tanye Nikoloudi se skoro filigranski precizno prepletao sa zvukom sopran saksofona, ne narušavajući ni jednog trenutka fokus i analitičnost unutar ostatka zvučne slike. Na oba CD-a koja smo do sada slušali na testu i koja se mogu grubo svrstati u jazz kategoriju (vokalni jazz odnosno contemporary jazz, respektivno), bas je osetno dobio na oštrini i dubini. Zvučna slika je dobila na kompaktnosti i jednostavno kao da je oko nas bilo više muzike nego kada smo ove numere slušali bez mata u playeru.

Ponovili smo isti test sa drugačijim muzičkim materijalom gde su izmedju ostalog našli albumi Peter Murphyja, White Stripes, PJ Harvey i Björk. Sve gore navedno, samo posmatrano iz miljea pop&rock zvuka, odnosno elektronike u slučaju Björk, potvrdilo se na isti način. Poboljšani attack i timing je najviše došao do izražaja kod White Stripes u numeri "Elephant", a prepoznatljivi i produkcijski nešto istaknutiji vokal Björk je za nijasnu bio smireniji, ali i dalje prisutan u prostoru.

Skraćeni spisak numera iz prethodnog dela zatim smo preslušali na Pioneer 350s CD/DVD playeru i dobili slične, ali ipak za nijansu manje uočljive promene u zvuku nabolje. I na kraju, kao svojevrsno iznenađenje u odnosu na početne prognoze, zvuk sa SID matom na NAD CD playeru C524 je ostao skoro isti kao i bez mata. Kako je od svih izvora zvuka, pomenti uređaj najbliži odrednici audiofilski i strogo "namenski", ovakav rezlutat i ne treba da iznenađuje.

U samoj završnici, umesto A/V risivera zakačili smo Pioneera 565-A i 350s na NAD integralac
i sa ubačenim matom poslušali po dve istovetne numere na oba playera ("That old black magic" i "Memories"). Zvuk je dobio još više na analitičnosti i muzikalnosti, ustvari bio je to jedan sasvim drugačiji doživljaj koji ipak treba pripisati prvenstveno promeni amplifikacije, a ne SID natu.

Zaključak

Ako je ekipa koja je prisustvovala testu, nakon svega što smo čuli imala dilemu SID mat - da ili ne, lično nisam bio u nedoumici li ću isti zadržati za svoj Pioneer 565-A.

Multiformat izvori zvuka prvenstveno (u klasi između 250 i 400 evra) i SID mat predstavljaju dobitnu kombinaciju. Za investiciju od 25 evra defintivno ćete dobiti na kvalitetu, a na osnovu onoga što smo čuli tokom testa najzadovoljniji će verujemo pre svih biti vlasnici budžet opreme.

*Test je obavljen krajem januara 2005.