Slušni test – Sistem 2

Kako sam već čuo Shanlinga na 1. sistemu, znao sam šta mogu da očekujem i na šta da obratim pažnju. Da budem iskren i nisam se preterano oduševio zvukom ovog kineza, iako me je njegov izgled ostavio bez teksta ... Kako je pojačalo već bilo razrađeno, za usviravanjem nije bilo potrebe. Sva sreća jer sam pomislio da ću da prokuvam kolika je njegova disparacija toplote. Inače, uređaj se veoma brzo zagreva i postiže optimalnu radnu temperaturu za oko sat vremena.

Počinjem sa Kleptonom, laganim već dobro poznatim numerama. "Laila" zvuči malo povučeno i možda previše smireno. Kleptonova gitara je mekana i nema dovoljno viših harmonika da joj daju onaj fin rezonujuće oštar zvuk kakav ima akustična gitara. Publika na kraju snimka u potpunosti otkriva laid-back karakter pojačala. Povučenost cele slike unazad potvrdjuje Patricia Barber. Njen glas u numeri "The Moon" nikako da popuni prazninu koja nastaje napred, neposredno izmedju zvučnika i slušaoca. Ona kao da se pozicionirala pravilno upravo tu izmedju zvučnika, a peva jako stidljivo ili čak kao da mi je okrenula ledja. Bas je neverovatno snažan, ali gubi na definiciji. Uopšte niske frekvencije traju dosta dugo i dolazi do njihovog ukrštanja. Sve to rezultuje malo zamućenim niskim delom spektra. To se jasno čuje tokom slušanja numere "Authman Leaves", Patricie Barber. Bas gitara u je i previše mekana, i duboka, a jedan trzaj žice neobično dugo traje i prosto sustiže drugi. Tako se pažljivim slušanjem otkriva pomalo neprijaran brum niskih frekvencija koji nastaje usled ove pojave.

 

Sa NAD C320 integralnim pojačalom, u jednom krajnje budžet sistemu počev od kablova preko zvučnika, razlika je itekako mogla da se čuje. Preslušao sam numeru "Glamoured" Cassandre Wilson nekoliko puta smenjujući Shanlinga i NAD-a uporedno. Iako je Shanling-ova reprodukcija delovala analitičnije, generalno govoreći nedostajalo joj je dosta na dinamici. Casandra je pevala stidljivo i sa velike udaljenosti. Morao sam stalno da potežem za potenciometrom, ne bi li nekako naterao zvuk da krene napred. Naravno da pojačanjem ništa nisam mogao da uradim, toga sam bio svestan. Medjutim tek kada je reprodukcija postala prilično glasna shvatam da i dalje ostaju pomenuti problemi. Pojačalo je prilično snažno ali opet, čini se da koliko god pojačavao zvučna slika nikako ne može da popuni prazninu koja nastaje izmedju zvučnika i slušaoca. Kako smo pojačalo već probali na 2 modela zvučnika različite klase, i nekoliko tipova kablova a pomenuti detalj je uvek ostajao prisutan, zna se kome slobodno možemo pripisati tu manu. Ovo je ujedno jedina velika zamerka Shanlingu. Ustvari jako je čudno i prosto neverovatno da pored njega, dva pojačala skoro čak 3 puta jeftinija daju mnogo prostorniji i dinamičniji zvuk.

 

Upravo ovde smo kolega i ja došli na jednu zanimljivu raspravu. Koliko su strahovito bitni upravo ovi faktori. Naime možda će vam zasmetati zamućenost ili koloracija nekog instrumenta, ali ako nema dinamike nema uživanja u muzici. Dinamika sa prostornošću i veličinom zvučne slike čini onu osnovnu jedinu crtu koja može da ponese slušaoca. Ovi faktori mogu da premoste stanje pasivnog slušaoca i prenesu ga u virtelnu publiku. Kada se to desi onda više nije ni bitno ako bilo koji drugi aspekt zvuka malo poklekne. Znajući sve to probao smo da otkloniomo ovu pojavu promenom zvučničkih, a zatim i interkonekt kablova. Nije se puno dobilo time. Na kraju, promenom Shanlingovog fabričkog strujnog kabla sa Lapp-om pravim jedan mali pomak zvučne slike unapred, ali sve to je skoro beznačajno.

 

Nastavljam sa džezom. Armstrong i Elington izvode numere jako smireno i umorno. Klavir koji se čuje smanjio se i postao pravi pijanino, a set bubnjeva za dzez je prerastao u glomazni rok set. Ipak moram priznati da sam bio prilično oduševljen ovom pojavom kada sam krenuo da preslušavam hard rok, bas je prosto hteo da me oduva. Silina i attack, ali bez definicije su dobra kombinacija za ovakav tip muzike.


Preslušavajući Stounse, Sonic Youth i PJ Harvey, ponovo dolazim do zapažanja da bas ponekad zamaskira i neke više frekvencije, a pomenuti laid-back karakter zvuka ne može da vam dočara rok muziku kako bi trebalo. Izvodjači su nekako tihi i stidljivi a vi ostajete samo kao pasivni posmatrač. Kako shvatam da ovo posle svega nikako ne moze biti audiofilski uredjaj, probam malo sa mainstream, disko i komercijalnim zvukom. Razni kompilacijski diskovi sa hitovima sa kraja 70-tih i početka 80-tih godina prošlog veka pokazuju mi nešto što do sada nisu mogla sva ova originalna izdanja. Naravno u pitanju je i drugačiji tip muzike. Numere poput one iz filma Rocky III - "Eye of the Tiger", zatim Donna Summer u mega disco klasiku "Hot Stuff", kao i fenomenalni hitovi Glorie Gaynor otkrivaju kome je namenjen ovaj uredjaj. MOS-FET tranzistori sa svim svojim manama i vrlinama u ovoj kineskoj izradi pokazuju da su primarno naklonjeni komercijanim tipovima muzike. To zvuči stvarno moćno, energično i brzo.

 

Zaključak

Uzimajući u obzir njegov prelep izgled i muziku koja mu najviše odgovara jasno je da su Kinezi ciljali na odredjeni deo tržišta. Može se reći da su napravili pun pogodak. Kako je obično takvim kupcima izgled jako bitan, tu se išlo do perfekcije. Shanling će izmamiti uzdahe na prvi pogled. Naravno ostavili su konstruktori sa dalekog istoka snage u rezervi, a ugrađen je DAC sa optičkim i koaksijalnim ulazima. To sve govori da se ovaj moćni amp može naći u sastavu kućnog bioskopa i u društvu velikih podnih kutija (za to ima snage). Sve ovo bi i više nego zadovoljilo korisnika koji pored muzike hoće da odgleda i film, a naravno voli (kada zatreba) i da malo jače "odvrne" muziku.

Posle svega konstatujem da je za nešto imućnije korisnike ovaj uređaj potencijalno zanimljiva varijanta. Njegova cena u našim uslovima nije mala, ali zato nudi natprosečan izgled, dosta snage i jako kvalitetnu izradu. Ko voli mainstream, r'n'b, hip-hop, kao i elektronsku muziku, a ujedno polaže jako puno na izgled biće i više nego zadovoljan ovim pojačalom.

Uvod >>
Slušni test - Sistem 1 >>