Istorijat kompanije Analysis Plus umnogome se razlikuje od većine standardnih i manje-više poznatih priča iz sveta hi-fija i hi-enda. Nakon osnivanja 1993. god. kompanija se nije bavila audio tehnologijama, već pružanjem konsultantskih usluga koje su obuhvatale tzv. "in-depth" inženjersku ekspertizu za najrazličitije industrijske oblasti. Na listi klijenta između ostalih našli su se General Motors, Mitsubishi, Motorola, Ford, za koje su rešavani najrazličitiji "složeni fizički problemi". Kada su svojevremeno bili angažovani od strane jedne veoma poznate audio kompanije u cilju potrdjivanja performansi i kvaliteta njenih proizvoda, sticajem okolnosti idući iz jednog posla u drugi stiglo se odeljenja koji se bavi kablovima. Na osnovu sprovedene ekspertize, empirijskih merenja i dobijenih rezultata kompanija je odlučila da zatvori svoje audio odeljenje i da sve svoje resurse usmeri ka proizvodnji kablova, što i danas radi bazirajući se na iskustvima dobijenim u periodu angažovanja Analysis Plusa (u daljem tekstu AP).

Što se tiče AP-a, cela priča ovim nije došla do kraja. Sledeći svoja uverenja, potpomognuti iskustvima i saznanjima stečenim u prethodnom periodu, inicirali su "novi početak". Kompanija je promenila svoj profil, a najvažniji rezultat te odluke doveo je do dizajnerskog rešenja koje je patentirano pod imenom "Hollow-Oval geometry"™.

Pored mnogih drugih elemenata, geometrija predstavlja kritičan faktor koji utiče na prenos signala kroz kabl bez degradacije. Većina popularnih i poznatih interkonekt i zvučničkih kablova na tržištu imaju takav dizajn koji "muku muči" sa stvarima kao što su gomilanje struja ("current bunching"), skin efekat, problemi sa frekvencijom koja smanjuje performanse kabla, RF i EMI smetnje i slično. Razlozi za to su mnogobrojni, a prema tvrdnjama ljudi iz AP-a kao najvažnije treba pomenuti korišćenje punih provodnika (okruglih ili pravouganih) za prenos signala.



Dizajn ili "kako osciloskop kaže"

Otpornost i induktivnost su glavni faktori koji nepovoljno utiču na kvalitetu zvuka koje pružaju "tipični okrugli provodonici". Kod takvih provodonika otpornost se dramitično povećava sa porastom frekevencije, što dovodi do toga da se pojavljuje velika razlika izmedju jačine izmerenog signala na izlasku iz pojačala i onoga na krajevima zvučničkih terminala. Prema navodima proizvođača, "Hollow Oval"™ geometrija omogućava povećanje otpornosti uporedo sa uniformnom distribucijom strujnog signala, što rezultira da se frekvencija ne menja u zavisnosti od frekvencije, tj. ono što imamo na ulazu imaćemo i na izlazu. Ono što se želelo postići je da se kabl ponaša isto kako na 2 kHz tako i na 20kHz, bez obzira da li je reč o interkonekt ili zvučničkom kablu. Kao "posledica" ove uniformnosti električne osobine kabla ne menjaju unutar celog audio opsega. Primera radi ako to nije slučaj, odsvirani akord na klaviru neće zvučati verno, a svaka nota koja sačinjava taj akord imaće nejednak nivo glasnoće, odnosno slabljenja (efekat "razlivanja frekvencija", u originalu "frequency smearing" ili "frequency blurring").

Dodajmo ovome na kraju i veoma značajno (i merljivo kako naglašavaju u AP-u) smanjenje uticaja elektromagnetskih i radio frekvencija na upletene provodnike ("braided conductors") u poređenju sa uticajima kojima si podložni klasični kablovi punog preseka. 

Prema rečima predsednika kompanije Marka Markela ("vlasnika" diploma iz fizike i elektrotehnike na Univerzitetu u Mičigenu) dizajn njihovih kablova direktno je proizišao iz rezultata dobijenih dugotrajnim i veoma opsežnim kompjuterskim simulacijaja kao i testiranjima velikog broja različitih prototipova kablova.

Više detalja možete pročitati na http://www.analysis-plus.com/Pages/t&fdomains.htm i http://www.analysis-plus.com/Pages/report981.htm

Audio intekonekt kablovi mogu se po želji naručiti sa fabričkim ili WBT RCA konektrima, odnosno u balansiranoj varijanti sa Neutrik XLR konektorima, dok se za zvučničke kablove preporučuje da se koriste patentirami T1 spade konektori (što s obzirom na geometriju kablova i njihovu nešto veću krutost predstavlja čini se najbolje rešenje).

Zvučnički kablovi su simetrični, ali bez obzira na to jasno su obeleženi krajevi koji idu u pojačalo, odnosno u zvučnike. Interkonekt single-ended kablovi (sa RCA konektorima) su direkcioni sa takođe jasno obeleženim smerom toka signala (od izvora zvuka ka pojačalu ili iz premap u power amp). Balansirani interkonekti nisu direkcioni.

Kablovi koji su tema ovog prikaza su top modeli iz serije bazirane na bakarnim provodnicima, a iznad njih se nalaze respektivno Silver Oval In i Big Silver Oval, odnosno Golden Oval i Golden Oval Speaker (iz imena se lako da zaključiti koji materijali su korišćeni za njihovu izradu).

Pored audio kablova u ponudi AP-a nalaze se strujni, optički, koaksijalni i video kablovi, a poseban deo je rezervisan za profesionalne kablove za mikrofone, gitarska pojačala, stidijsku opremu i ostalo.

 

Slušni test

S obzirom da sam kablove planirao pre svega za kućni hi-fi sistem, a tek potom i za testove, neko pažljivije slušanje muzike i testiranje, generalno govoreći u samom startu je moralo ipak malo da sačeka.

Topli i dugi letnji dani su diktirali jedan durgačiji tempo i navike što je pre svega značilo boravak van zatvorenih prostorija, pored reke, na splavovima, vožnju biciklom, druženje uz roštilj i slične aktivnosti. Sa druge strane sve ovo imalo je za posledicu da su kablovi imali dovoljno vremena da se usviraju. Neobavezno slušanje muzike sa raznoraznih CD i MP3 kompilacija imalo je tako dvostruku namenu: da mi nešto svira u pozadini i da istovremeno radi "burn-in" kablova.

Iako su mi pored Solo Crystal Oval interkonekt i Solo Crystal Oval Oval 8 zvučničkih kablova bili na raspolaganju i par kablova drugih proizvođača tekst neće sadržavati i deo koji bi predstavljao svojevrstan uporedni test iz dva razloga: ostatak opreme nije bio usaglašenog nivoa da bi se mogao proglasiti referentnim za tako nešto, a i ostali kablovi nisu uvek bili u klasi sa onima koji su u glavna tema prikaza koji sledi.

Par dana pred godišnji odmor odlučio sam da napravim tzv. nulti test i da na par sati preslušam nekoliko dobro mi poznatih numera (koji su manje-više korišćene i do sada za ove svrhe). Umesto "multipraktika" priključio sam Denon-ov cd player, pojačao pojačalo na pristojan nivo i pustio prvi disk. Muzika je krenula, ali mi je prvih 30-tak sekundi zvučalo nekako čudno, skoro da mi se učinilo da sam zamenio + i – na kablovima. Ostavio sam muziku da svira i dalje i proverio konekcije i na strani pojačala i na strani zvučnika – sve je bilo korektno povezano. Interkonekt kablovi takođe povezani kako treba. U čemu je onda problem? Pa, problema nije ni bilo – slušajući standard "Over the rainbow" u izvođenju Bena Webstera po prvi put sam u uslovima svoje sobe imao jedan novi doživljaj atmosfere i "arhitekture" prostora u kojem je ovaj live snimak nastao (Montmartre Jazzhus Copenhagen, januar 1965), sa sve lupkanjem čaša, odnosno tihim ali čujnim žamorom publike koja naručuje piće i razgovara u pozadini. Ono što me je na početku zbunilo je bio prostor koji se najednom pojavio ispred mene, kao da moja soba u jednom svom delu proširila i po širini, ali i po dubini. A bogami i zadimila ...

Numera "Petaluma Lu" u izvođenju big benda pod dirigentskom palicom Billa Holmana (sa albuma "A view form the side" koji je dobio Grammy nagradu 1995. u kategoriji "Najbolja instrumentalna kompozicija") je klupsku atmosferu iz prethodne numere zamenio sa velikom scenom u kojoj 15-očlani orkestar prži svom snagom. Česte promene ritma, melodija koja se "lomi" uz mnoštvo nijansi između prelaza, smena solista na fligelhorni, sopran saksofomu i basu je prosto htela da me zgrabi i uvuče u prostor između i iza zvučnika. Za svaki slučaj čvrsto sam stisnuo svoju bocu sa pivom, ako bi se isto kojim čudom i desilo da ne ostanem žedan :-) Timbar instrumenata je kristalno jasan, jedna za drugom se jasno po dubini razaznaju respektivno saksofonska, trombonska i trubačka linija, a celokupni vibe sa mnoštvom detalja vas tera da nogom sve vreme pratite ritam.

Šta reći, izgleda da ovde nema šale.

U playeru su zatim našli Thievery Corporation, Stereo MC's, Cesaria Evora, par Cafe del Mar, Real Ibiza i lounge kompilacija – leto je ipak tu oko nas pa i muzika treba da bude u skladu sa time. U par reči, svaki od ovih diskova je zvučao poletno i sa puno optimizma, i ako bi se i mogla uputiti koja zamerka (a uočio sam par sitnijih detalja), onda je ona minorna u poređenju sa činjenicom da sam samo menjao disk za diskom, puštao numeru za numerom, cupkao u ritmu i – uživao.

Prostornost i trodimenzionalnost zvučne slike su utisci koji se ovde istakli i najlakše uočili ispred ostalih, i sa ovom konstatacijom je završen ovaj nulti test. Uz dodatak da ovo važi za situaciju kada su kablovi bili priključeni na tranzistorsko pojačalo, ali je i cevni single-ended integralac imao svojih momenata koji su bez sumnje bili vredni pažnje i pomena.

Nakon godišnjeg odmora, usledio je nastavak, ovoga puta onako kako to inače radimo – prvo obavezni program, a nakon toga egzibicije (tj. uživanje u muzici). I ovaj put filozofija je ista kao u prethodnom delu – ne testiramo nego prenosimo utiske šta smo i kako čuli i doživeli, da li smo poznate numere čuli na drugačiji način, uočili neki novi detalj i slično.

Obavezni program sam započeo sa nekoliko numera sa albuma "Cafe Blue" i "Nightclub". Utisak koji pamtim iz prethodnih slušanja da glas Patricie Barber na momente zna da balansira na granici između prirodne i nešto dublje ali čini se nerealne boje njenog vokala, ovog puta je bilo daleko manje izražen, a u par numera je bio u potpunosti izostao. Glas je bio melodičan i sa svim atributima koje ga čine lako prepoznatljivim među njemu sličnima. Vokal se stopio sa ostakom pratećeg benda, Patricia peva punim plućima, pucketa prstima prateći ritam i "vidi" na sceni realistično pozicionirana u dubinu skoro u liniji sa basom i bubnjevima. A opet kada slušaocu treba preneti dramatiku i emotivan naboj poput onoga u "Too Rich For My Blood" (sa albuma "Cafe Blue"), budite spremni da vas muzika jednostavno sve vreme trajanja numere drži čvrsto prikovane za mesto na kojem sedite i bezmalo bez daha.

Za nijasnu teže bilo je pretpostaviti kako će se "oglasiti" Cassandra Wilson. Glas koji koliko zna da mi prija toliko isto može i veoma brzo da me zamori, ovaj put je jasno bio u kategoriji "uživanja".  Kablovi koji se nisu trudili da istaknu transparentnost pre i iznad svega, učinili su da u numeri "My ship" sa albuma "Rendevous" iz 1997. godine glas tada mlađane Cassandre Wilson u okviru standardnog jazz trija (klavir, bas i bubnjevi) doživite na jedan poseban način. Za sve one koji su se sa radom C. Wilson prvi put sreli kroz "Travelling Miles" ili "Belly of the Sun" (u šta i sebe ubrajam) ovaj album je zgodna prilika da čujete Cassandru u jednom drugačijem miljeu. Jazz standardi otpevani na jedan drugačiji način, a opet bez gubitka ličnog pečata i prepoznatljivosti kakve sa sobom nose numere sa pomenutih solo albuma.

Kada nekoga izvođača, odnosno grupu za nijasnu više volite od ostalih nekako je logično i da imate najviše njihovih ploča ili diskova. Steely Dan u mom slučaju nose taj epitet najomiljenijih (mada im je direktna konkrencija veoma oštra i ne baš malobrojna) i njihova muzika je veoma često na "programu". Poslednji album "Everything must go" koji je kompletno analogno snimljen sadrži par kompozicija poput "Green Book" i "Things I miss the most" koje su primer toga kako je ovaj bend svoj karakteristični sound sa kraja 80-tih nužno "prilagodio" aktuelnim trendovima, a opet zadržao sve ono po cemu ih publika prpoznaje, ceni i prati više 3 decenije unazad. Ako bi želeo da napravim malu digresiju na naziv njihovog prvog albuma iz 1972. god "Can't buy a thrill" ili "Ne možeš kupiti uzbuđenje" onda ću reći da možda i ne možeš da ga kupiš, ali ga možeš doživeti.

Kombinacija koju sačinjavaju Rhodes električni piano, nekoliko gitara, električni bas, pomalo zagasiti prateći ženski vokali, uz par izleta Donalda Fagena u vidu samo njemu specifičnih minijatura na sintisajzeru, raspoređena je na sceni tako da skoro da možete svakoga ponaosob videti, pa čak dodirnuti. Treble koji je uvek bio posebno izražen na snimcima ove grupe nije ostavljao puno mesta za razmišljanje, osim da u prvom licu jednine se složim sa tom konstatacijim i to u najpozitivnijem smislu. Bas ide veoma duboko (lično nisam ljubitelj ultra dubokih bas deonica), zvuči veoma utegnuto i precizno, na momente kao da se čuje zvuk akustičnog umesto električnog basa. Prostorija je natopljena zvukom sa svih strana i "uzbuđenje" je nedvosmisleno u vama i u vazduhu oko vas.

Na ovom mestu ću staviti zarez, a "ostatak" prikaza moći ćete pročitati u par narednih testova koji će uslediti na sajtu. Razlog je taj što su ovi kablovi bili korišćeni u nekoliko kombinacija integralnih pojačala i zvučnika, a u svakoj od tih kombinacija (više i visoke gornje, ali i "entry level" hi-end klase) moglo se čuti ponešto novo, drugačije, očekivano, neočekivano, itd.

 

Zaključak ...

S obzirom da sam na početku rekao da ovo neće biti klasičan test kakav ste do sada imali prilike da čitate na stranicama ovog sajta, ipak ću na kraju dati jedan "privremeni" zaključak (zato i ove tri tačke u međunaslovu) vezano za Analysis Plus Crystal Oval interkonekt i Crystal Oval 8 zvučničke kablove.

Od trenutka kada su kablovi prvi put našli unutar sistema pa do trenutka dok nisam počeo da pišem ovaj tekst (otprilike skoro 2 meseca) u različitim kombinacijama su se našla 3 integralna pojačala (2 tranzistorska i jedno single ended 2 x 12 W), 3 modela zvučnika kao i Sonic Impact T-Amp. Raspon cena između najjeftinije i najskuplje kombinacije (izuzimajući T-Amp) bio je u odnosu skoro 1:6. Uz izbor muzike koji je bio veoma šaren kao i činjenicu da nije svaki CD mogao da ponese epitet referentni i/ili audiofilski, kablovi su se skoro po pravilu svuda ponašali uniforomno. Ne i do kraja sasvim neutralno, ali zato su uvek sa sobom donosili muziku koliko je to maksimalno bilo moguće.

Na izdanjima koja zbog svog kvaliteta nose epitet referentnih i audiofilskih (gledamo sa subjektivne ali i sa objektivne strane i uzimajući kao reper pisanja strane štampe, kao i preporuke prijatelja) taj kvalitet se čuo daleko transparetnije kroz ceo dinamički opseg, sa veoma stabilnim tajmingom, zvučnim balansom kroz ceo frekventni opseg, instrumenti su zvučali sugestivnije, u svojoj pravoj veličini i sa dovoljno vazduha oko sebe.

Kod onih drugih izdanja, od ranije pozanti neodstaci usled lošije produkcije, gubitka informacija u procesu masteringa ili jednostavno dodavanja nepostojećih zvukova i neprirodnig isticanja pojednih delova frekventnog opsega i veštačke dinamike, u varijanti sa ovim kablovima su u pojednim momentima činili slušanje tih snimaka veoma napornim. Koliko neke od tih melodija voleo, u ovoj kombinaciji sam moram ili da stišavam pojačalo ili da menjam disk.

Imajući sve ovo u vidu i sa jednom brigom manje na putu ka svom "idealnom" hi-fi sistemu, u periodu koji sledi, uz malu ali nezaobilaznu pomoć Analysis Plus kablova, unapred se radujem vremenu koje ću provesti slušajući i ponovo otkrivajući diskove iz svoje kolekcije, ali i sve one nove naslove koji budu stizali u nastupajućem periodu ("Kako odabrati kablove za svoj Hi-Fi sistem?).

Svakako treba napomenuti još dve situacije koje su se ponovile više puta i na skoro istovetan način, i koje mi ostale nejasne do kraja: par omiljenih diskova koje sam smatrao referentnim (srećom što je taj broj manji od 5 !) u kombinaciji sa Analysis Plus kablovima unutar veoma dobro poznatog sistema zvučali su tako suvo i beživotno da sam u prvi mah bio apsolutno zatečen. Ne samo da su se izvesni delovi nisu čuli onako kako je to bio slučaj do sada, nego su cele numere bile takve, skoro da se može reći "neupotrebljive".  Poput loših prskalica za Novu godinu – taman pomislite sad će da krene, kad ono posle par sekundi gotovo. Prilikom nedavne posete prijtelju koji ima jedan od trenutno apsolutnih top modela CD playera – Audio Research CD3 MkII, slušajući opet svi skupa te iste naslove (ovoga puta na cevnoj pre/power amplifikaciji i sa Cardas Reference kablovima) razočaranje je bilo jos veće. I drugi slučaj: hibridni SACD stereo diskovi na klasičnom red-book CD playeru preslušani ponovo "kroz" Analysis Plus kablove primetno su imali suženi dinamički opseg nego sam to mogao da uočim sa skoro svim kablovima koji su nam pre toga bili na raspolaganju. I ovo smo proverili na pomenutom Audio Research CD playeru, rezultat možete i sami da pretpostavite. Kakvi zaključci se mogu izvesti iz ovoga ostaviću eventualno za neki drugi tekst, a svaki vaš komentar na ovu temu je i više nego dobrodošao.

 

Model: Analysis Plus Solo Crystal 8 speaker cable Analysis Plus Solo Crystal interconnect cables Proizvođač: Analysis Plus 106 1/2 East Main St. Flushing, MI 48433 USA e-mail: inquiry@AnalysisPlusInc.com http://www.analysis-plus.com/ Cena: Solo Crystal Oval 1.0m $ 439; $ 220 za svaki dodatni metar Solo Crystal Oval 8 8 feets $ 1,060; $ 119 za svaki dodatni fit

Amplifikacija : Dayens Ecstasy IIb integrated amplifier (link) Audio Analogue Maestro Settanta integrated amplifier Tube Audio Lab Single Ended 2 x 12W integrated amplifier by Nikola Vukusic Zvučnici: Sonus Faber Cremona Auditor Dayens Premium Monitor (link) B&W DM602 S3 CD: Denon DCD-2560 (modified by Dayens) Zvučnički kablovi: VdH CS-122 Hybrid Teresonic™ Clarison zero interference speaker cables Interkonekt kablovi: VdH D102 Mk III Teresonic™ Clarison zero interference interconnect cables Stalci: Atacama Nexus 6 (www.atacama-audio.co.uk)

Muzika: Ben Webster – "Gone with the wind" (1201 Music, 90202) Bill Holman – "A view from the side" (JVC XRCD, JVCXR-0002-2) Jacky Terrasson & Cassandra Wilson – "Rendevouz" (Blue Note, 7243 8 55484 2 0) Steely Dan – "Everything must go" (Reprise/Warner, 48435) Patricia Barber – "Cafe Blue" (Blue Note/Premonition, 7243 5 21810 2 5) Patricia Barber – "Nightclub" (Blue Note/Premonition, 7243 5 27290 29) Stereo MC's – "Connected" (Island, BRCD 589 512 743-2) Thievery Corporation – "The richest man in Babylon" (ESL Music, ESL060) Cesaria Evora - "Cabo Verde" (Lusafrica/BMG 74321 453932)