DALIJEV PLAVI TIGAR U GOSTIMA


piše: Nikola Stojanović
Copyright © 2005, HiFiCafe.NET

"One good speaker is luck, 1000 good speakers is skill and conscientious engineering"
(sa DALI multimedijalnog reklamnog CD-a)

Početkom 1983. godine grupa danskih audio entuzijasta pokrenula je proizvodnju zvučnika pod imenom Dali. U današnjim proizvodnim pogonima koji obuhvataju površinu od 18 000 m2 u Danskoj, prave se zvučnici koji se prodaju i distribuiraju u preko 40 zemalja širom sveta. Pored mnogobrojnih modela kvalitetnih zvučnih kutija, kompanija je kupcima ponudila i limitirane serije poput modela Helicon 400 (sa ribonskim visokotoncem) napravljenim specijalno za 20-tu godišnjicu postojanja brenda. U skladu sa svojim sloganom – "Sa divljenjem prema muzici" proizvodi firme Dali dobijali su i dobijaju u kontinuitetu veoma dobre ocene kako publike, tako i kritike tokom svih ovih godina.

Model 2002 koji pripada BLUE LINE seriji predstavlja naš prvi susret sa proizvodima ove kompanije. Serija se sastoji od 6 modela oznaka 1001, 2002, 3003, 5005, 6006 i 8008 plus 2 modela namenjenih višekanalnoj reprodukciji zvuka (centralni zvučnik C1000 i sateliti R1000). Zanimljivo je napomenuti da kompanija zvanično predstavlja Blue Line seriju, poredeći je sa jednom od najelegantnijih životinja na svetu – tigrom. Na prvi pogled tigar je divlji i moćan, ali kada ga pogledate malo bliže vidite mnoštvo prefinjenih detalja. Ovo se može reći za njihovu plavu seriju, čak i nakon susreta sa samo jednim modelom zvučnika (za sada).

Na prvi pogled, kutije imaju pomalo staromodan dizajn i podsećaju na neko prošlo vreme, neki bi rekli zlatno doba Hi-Fi -ja. Jednostavnog oblika i boje, bez napadnih detalja ostavljaju utisak snage i moći, bez obzira na svoje dimenzije. Upravo ove činjenice naterale su nas da nam se vizuelno svide već na prvi pogled. Dimenzijama spadaju u bookshelf zvučnike srednje veličine. Kada se skinu crne zaštitne mrežice (grilovi) pažnju privlače dva bas-refleks otvora većeg prečnika. Odmah iznad njih je 6.5” mid/bas driver, a iznad njega i visokotonac.

Sa donje strane kutija su montirane 4 mini nožice, od materijala na bazi kombinacije tvrde gume i plastike. Ovaj detalj sa nožicama može biti koristan, naročito ako se zvučnici stavljaju na nameštaj – police, stolove, komode koje imaju osetljiviju završnu obradu, a i rezonovanje samih kutija pogotovo ako se stave na stalke lošijeg kvalieta biće osetno umanjeno.

Na poleđini kutija nailazimo na još jedan detalj koji nas je iznenadio. Zvučnici su pojedinačno obeleženi kao levi (left), odnosno desni (right). U korisničkom uputstvu navedeno je da ih treba postaviti kako su obeleženi, ali gledano sa pozicije slušaoca. Na nalepnici na kojoj se nalazi serijski broj uočili smo i svojeručni potpis – kao jedinstveni atest kontrole za svaku od kutija. Ovaj detalj može se videti samo kod visoko renomiranih proizvođača, a kupcu dodatno uliva poverenje danas kada su proizvodni pogoni većine giganata iz Hi-Fi ja premešteni u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.
Zbog linearnosti savetuje se i da kutije ne treba zaokretati prema slušaocu. Na svakoj kutiji se nalazi samo po jedan par zvučničkih terminala. Ovo nas navodi na pomisao da ako se želelo "uštedeti" onda je to urađeno tamo gde najmanje boli. Gledano sa te strane ovo je sasvim opravdan potez. Nedostatak još jednog para zvučničkih terminala lično mi nije ni najmanje smetao da uživam u zvuku ovih kutija, nadam se da neće ni vama. Ugrađeni zvučnički terminali su kvalitetni i omogućavaju vam da koristite bez problema čak i kablove većeg preseka - sa spade i banana konektorima ili sa golim završecima.

ZVUK

Zvučnici koji su stigli na test bili su gotovo neusvirani. Radili su prethodno svega 20-ak sati, a kao jedinstven elektro-mehanički sklop treba im malo ''razgibavanja'' da bi na kraju ''propevali'' kako znaju i umeju.Ova opštepoznata činjenica navodi se i u Dalijevom uputstvu koje stiže uz kutije.

Dodatno se napominje da ako ih ne koristite neko vreme, kada recimo dođete sa puta - date im malo vremena (par sati) da se "zagreju", a onda se zavalite u vašu omiljenu fotelju i uživajte u muzici ... Moram napomenuti da se zvuk u toku vremena dok su nam zvučnici bili na raspolaganju menjao, i to je stvarno moglo da se čuje. Nažalost, kada su se koliko-toliko dobro usvirali tokom 2 dana skoro neprekidnog rada morao sam da ih vratim, a tek onda je postalo zabavno slušati na njima muziku.

Prvi sistem na kojem smo hteli da proverimo kako to "plavci" sviraju, nalazio se u sobi solidno većih dimenzija od 8 x 4 m, ali zvuk iz kutija je punio prostor zvukom bez ikakvih problema od samog starta.

Krenuli smo lagano sa obradama ex-YU hitova (Massimo Savić – "Vještina"), dok smo uz kafu dogovorali se oko mog predloga da li odmah na startu zameniti strujni kabl PowerFlex "FSF" Gold (isporučen uz Primare A10 integralno pojačalo) sa Lapp DIY kablom. Bitno je napomenuti da i Primare pojačalo nije bilo dovoljno usvirano (u eksploataciji je bilo nekih 96 sati do tada), ali nam je pružilo i više nego veran i audiofilski zvuk sa Dali kutijama.

Zvaničan test započinjemo sa Vangelis Katsoulis-om i uvodnom numerom sa albuma "Silent Voyage" - talasi mora koje zajedno sa vetrom kreću prema nama dolazili su daleko "iza" zida prostorije u kojoj sedimo. Uočavamo izvanrednu prostornost za ovu klasu i tip kutija. Visoki tonovi imaju dobar fokus, nenapadni su i veoma analitični. Već u samom startu nam je jasno da shodno klasi cene kojoj pripadaju, imamo posla sa zvučnicima čiji je kvalitet ipak iznad očekivanog.

Bas deonica na svim numerama sa albuma Patricie Barber je izvanredna. Naročito smo to čulo u numeri ''Autumn Leaves’’, gde se pri kraju izvođenja može čuti strahovit trzaj žice zajedno sa rezonovanjem, a sve je to duboko u bas opsegu. Bas koji smo čuli naveo nas je na razmišljanje da li je tako nešto uopšte realno moguće očekivati od kutija ovih dimenzija, generalno. Komponente unutar seta bubnjeva možete da raspoznate bez ikakvih problema kao i da li se tokom izvođenja koriste palice, metlice ili maljice što se veoma lepo čulo dok smo slušali Cassandru Wilson (album "Glamoured").

Sa druge strane Cassandrin glas je osetno plići od očekivanog, kao da nije bila raspoložena da nam peva ili šta već. Slušajući ostale numere primećujemo da su vokali generalno primetno nešto plići, suvlji, iako su dobro definisani i prostorni. Postajemo svesni da ove kutije imaju svoju boju i karakter, što možemo samo da pozdravimo kao odluku proizvodjača i obratimo pažnju da li će nam se isti i svideti. I jeste nam se svidelo, naročito kada smo u CD player ubacili jedan od zapaženijih albuma recentne mainstream orijentacije koji potpisuje Paul Weller – "Studio 150". Karakter ovih kutija nam je bio veoma dopadljiv slušajući numere "Wishing on a star" i "Thinking of You" sa pomenutog albuma. Kutije su se veoma dobro uklopile sa pomenutim muzičkim pravcem, ali i drugim po zvuku bliskim stilovima. Jedino nam je malo smetala reprodukcija klavira. Gde god da se ovaj instrument pojavljivao zvučao je naglašeno ''sladunjavo'' i mekano. Jeste da je to bilo prijatno za uši, ali jednostavno boja (timbre) instrumenta nije bila ona kakvu očekujete da čujete. Moram priznati da je pored zamerki na reprodukciju vokala, ovo jedini veći nedostatak ovih zvučnika koji smo do sada uočili, pored brojnih ranije navedenih prednosti.

Prelazimo na malo teži zvuk i u CD player ubacujemo White Stripes. Bend je zvučao nežnije nego inače, naročito u gitarskim deonicama. Bas je precizan i jasan, vokal i ovde ima Dalijev pečat, ali prepoznatljivi zvuk ovog benda je ipak zadržan.

Nakon što smo preslušali više različitih muzičkih pravaca i izvodjača, došla su na red naša dva, slobodno mogu reći, najreferentnija izdanja. Iako su potpuno različita po strukturi i senzibilitetu, ipak imaju nešto zajedničko. Nateraće svaki sistem da pruži svoj realni maksimum što bolje ume i zna.

Svita "Peer-Gynt" u izvođenju berlinske filharmonije je naš prvi disk namenjen "mučenju" sistema. Slušajući "In the Hall of the Mountain King" (Peer Gynt Suite No.1, Op.46) scena je bila veoma široka i jasno se uočavaju pozicije i raspored pojedinih grupa instrumenata. Doživljaj zvuka bio je veoma blizu onome koji smo čuli sa Ecstasy IIb pojačalom (triangl iako u samom dnu scene čuje se veoma jasno, gudački instrumenti imaju potrebnu punoću i volumen, a attack u donjem delu spektra koji proizodi gong je snažan i definisan). Pored izuzetnog tajminga koji imaju ove kutije, uočili smo i manji nedostatak. Naime, pri bržim deonicama, gudački instrumenti su imali tempo koji je za nijasnu bio nešto brži od očekivanog (sto je ipak delimično i posledica neusviranosti zvučnika, a i pojačala). Tajming prilikom prevlačenja gudala preko žica, zvučao je nekako previše savršeno i sinhronizovano, što je kao posledicu imalo da se koprus gudačkih instrumenata čuo da potiče od manjeg kamernog ansambla a ne od filahrmonije. Ovu nepravilnost nismo mogli a da ne primetimo, jer su svi ostali detalji bili i više nego zadovoljavajući, pogotovu takodje aranžmanski veoma kompleksna duvačka sekcija.

Na samom kraju dolazi na red ono najslađe, Mostar Sevdah Reunion presents –"A Gypsy Legend Šaban Bajramović". Pri pomenu ovoga krajnje referentnog izdanja, ne mogu a da se ne prisetim i ne nasmejem zajedničkom komentaru koji smo dali tokom slušanja numera sa ovog diska, a koji glasi otrpilike ovako: ako vam sistem ne "poklekne" dok slušate Šabana i MSR ili momentalno završavate test i odlazite po litar domaće ili ste u realnoj "opasnosti" da ne možete da se odbranite od komšiluka koji spontano počinje da se okuplja na kapiji ispred vašeg dvorišta, misleći da nešto slavite (ovaj test smo inače sproveli u vikendici na periferiji Beograda).

A ovde se to upravo i desilo, sistem je stojički podneo sva iskušenja, sve je zvučalo i više nego dobro. Morali smo da nazdravimo sa po čašicom domaće kajsijevače, a Šaban je "ušao" medju nas i zapevao. Skoro pa prava kafanska atmosfera ...

Harmonika, dugmetara ili klavirska - više nije bilo bitno - sve smo čuli kako treba. Kontrabas (ili narodski rečeno, begeš) je zvučao izuzetno verno i duboko, violina baš onako kako treba (na momente i blago raštimovano), ali i ovde je moramo priznati Šabanov glas bio malčice plići. Kako smo nakon mesec dana pošto je stigao na našu refrentnu listu (svako od nas je kupio po primerak CDa za sebe) i posle zavidnog broja ponovljenih preslušavanja ovog diska, čoveka skoro pa i lično upoznali, vi najverovatnije i nećete primetiti ovaj mali nedostatak. Kutije su prošle ono najteže, a pokazale su se više nego dobro, sa zvukom koji daleko prevazilazi njihove okvire.

Drugi sistem u kojem su 2002-ojke bile na kraju zvučnog lanca bio je baziran na budžet opremi instaliranoj u prostoriji manjih dimenzija 5 x 3,5 m. Manja količina nameštaja i gotovo idealna pozicija za slušanje pomogli su mi da dam konačan sud o Blue 2002 modelu. Pošto sam ostao sam sa njima (ostatak ekipe je otišao), mogao sam na miru da ih preslušam na sistemu i u prostoru koji dobro poznajem. Akustika prostorije učinila je svoje i kutije su ovde zvučale moćnije i sa više autoriteta, pa mi se čak činilo da je soba i mala za njihov - jednom rečju veliki zvuk. Tek ovde sam postao svestan da ove kutije stvarno imaju neverovatnu prostornost, a to se od njihovih dimenzija nikako ne očekuje.

Zvučna slika se širila daleko iza kutija, kakav god muzički materijal bivao reprodukovan. Bas deonica je zvučala impresivno i čvrsto premda je bas bio mutniji, ali se to slobodno može pripisati NAD pojačalu (slušajući mančestersku underground grupa Joy Division u poznatoj numeri "She's lost Control"). Inače ovaj snimak je poznat po karakterističnom basu i posebno načinu snimanja. Set bubunjeva (sa sve bubnjarem) bio je postavljen na vrhu zgrade studija u kome se snimalo, a ostatak grupe je bio u samom studiju. "New down fades" sa istog albuma impresionira basom i dinamikom, ali nije se prešla ona mala fina crta, da bi me zvuk poneo. Pošto smo na prethodnom sistemu već uvideli koliko i šta mogu ove kutije, znao sam na šta da eventualno obratim pažnju.

Zato sam i krenuo sa težim sadržajem i zvukom, ali su se već pomenute karakteristike Dalija pokazale i ovde. Kutije nisu apsolutno neutralne kao što smo već konstatovali, a to se naročito čuje pri reprodukciji američkog undergrond sastava Sonic Youth u numerama "Because" i "Junkies promise". Da ne kažem po koliko-toliko kontrolisanoj buci. Dok se vi pitate ko uopšte sluša ovako nešto na zvučnicima koji imaju jasne aspiracije ka audiofilskoj kategoriji, slobodno konstatujem da zvuk električna gitare na Blue 2002 zvuče previše mekano i nežno, a trebalo bi da je suprotno. Glas Kim Gordon je suviše plitak, dok za razliku od toga možete verno da osetite kako njene ženske ruke nimalo nežno tretiraju bas gitaru.

Nešto komercijalniji sadržaji koje potpisuju Rolling Stonesi zvuče dopadljivo i verno u numerama  "Start me Up" i "Emotional Rescue". Veliki hit "Angie", sa istog kompilacijskog albuma, prvi put slušam na Dali kutijama, gitara bez sumnje zvuči dopadljivo, ali to nije bio zvuk koji mi se svideo. Slušajući Peter Murphy-a ponavlja se situacija kao i sa Paul Wellerom. Preslušavam ponovo i neke od gore pomenutih numera Patricie Barber i Cassandre Wilson. Nekoliko sati pred sam kraj slušanja shvatam da sam opijen zvukom i da mi skoro pa uopšte ne smetaju svi ovi sitni mali detalji koje sam primetio, naprotiv – definitivno počinju da mi se dopadaju ove kutije i njihov karakter.

DA LI BITI, DA LI NE BITI ?

Dali Blue 2002 daju dopadljiv zvuk, sa neverovatnom prostornošću i basom koji ide duboko i izvan očekivanja s obzirom na dimenzije, pa se stiče utisak da sviraju mnogo veći zvučnici. Od njih možete doživeti vernu reprodukciju, iako ne sasvim neutralnu naročito u srednjem spektru. Vokali znaju da zvuče malo suvlje i pliće, a klavir i gitara pomalo sladunjavo i meko. Ipak ovaj karakter može da bude prilično simpatičan i dopadljiv za slušanje odredjenih muzičkih sadržaja. Ovo ne ističemo kao neku veliku manu, već samo kao detalj.

Zvučnici su osetljiviji na promenu kabla, pa shodno onome sto piše u manual-u, predlažemo da nabavite što kvalitetnije kablove. Mi bi smo dodali - one koji vama subjektivno dobro zvuče. Još jedan savet - obazrivo sa uparivanjem pojačala za ove kutije. Blue 2002 spadaju u kutije koje su nešto teže za "guranje" (nominalna impedansa 4 oma, osetljivost 88 dB) i traže pojačala sa jakim i stabilnim strujama.

Ako pretežno slušate mainstream i pop muziku kao i radio stanice (na kojima se isti uglavnom i pušta) nemojte se puno razmišljati i trošiti mnogo para, "Dalijevi tigrovi" su prave kutije za vas !

Audiofili i svi ljubitelji ostalih muzičkih pravaca – obavezno poslušajte ove zvučnike i proverite da li će se i vama dopasti. Oko njih se pažljivim odabirom ostalih komponenti može izgraditi odličan sistem, koji će zvukom primetno nadmašiti konkurenciju unutar svoje klase. U Radix Audiu su znalački odabrali Cambridge Audio čiji integralac smo već ranije testirali i smatramo da sa Blue 2002 potencijalno predstavlja dobru kombinaciju na koju treba obratiti pažnju.

Model: DALI Blue 2002 Tehnički podaci: Frekventni odziv:  41-24000 Hz +/- 3 db Impedansa:  4 ohm Bas refleks rezonanca: 40.0 Hz Skretnica: 3kHz Preporučena snaga pojačala:30 -100W Osetljivost: 88 dB @ 2,83V/1m Maksimalni zvučni pritisak:108 dB Dimenzije:  37 x 21.5 x 24.7 cm Težina:  5.4 komad / 11.9 kg par

Cena: 320 € (u protivdinarskoj vrednosti, uključen PDV)

Distributer za SCG: Radix Audio Kneginje Zorke 73 11000 Beograd Tel: 011 / 243 70 90 www.radixaudio.co.yu e-mail: radix.a@eunet.yu

Sistem 1 : PRIMARE A10 integralno pojačalo (2 x 50 W/8 oma, 2 x 74W/4 oma) sa Lapp strujnim kablom DENON DCD 2560 CD player Sistem 2 : NAD C320 BEE integralno pojačalo (sa Lapp strujnim kablom) NAD C524 CD player Zvučnički kablovi: VdH CS-122 Hybrid U-byte DIY kabl TNT Star DIY kabl QED original Interkonekt: VdH D-102 Mk III (WBT konektori) OFC DIY Stalci: Atacama Nexus 6 DIY Stalci

Muzika: Paul Weller - "Studio 150" (V2, VVR1026902) Mostar Sevdah Reunioh presents Saban Bajramovic – "A Gypsy Legend" (World Connection, WC 43024) Patricia Barber – "Nightclub" (Blue Note/Premonition, 7243 5 27290 29) Edvard Grieg – "Peer-Gynt-Suiten Nos. 1 + 2 Aus Holbergs Zeit, Suite op. 40 Holberg-Suite" (Berlinska filharmonija i H. von Karajan, DG 419 474-2) Vangelis Katsoulis – "Silent Voyage" (Libra Music, LM021-2) White Stripes – "Elephant" (XL Recordings, XLCD062) Peter Murphy – "Wild Birds" (Beggars Banquet Recordings (USA) Inc., BBL 2019) Cassandra Wilson – "Glamoured" (Blue Note, 7243 5 90951 27) Joy Division – "Unknown Pleasures" (Routch Trade CD1-216, RTDCD 67) Sonic Youth – "Washing Machine" ( GEFFEEN, GED 24825) Massimo Savić – "Vještina" (Aquarius Records, CD 55-04)