Cesto se postavlja pitanje koliko zapravo kvalitetno napajanje strujom utice na zvuk jednog HiFi sistema. Postoji dosta razlicitih odgovora na ovo pitanje kao i dosta nesporazuma s tim u vezi. Raspon stavova se krece od: najobicnija izmisljotina zarad poboljsavanja prodaje bezrazlozno skupih komponenti; do vrlo je vazno da napajanje bude kvalitetno. Dodatni problem se sastoji i u tome sto neke od pojava vezane za zavisnost kvaliteta zvuka jednog HiFi sistema od njegovog napajanja strujom, nisu do kraja objasnjeni. Osim toga svaki HiFi sistem je specifican i razlikuje se od drugih zbog specificnosti uslova stanovanja, same zgrade ili kuce i kvaliteta njenog napajanja strujom, postojanja drugih uredjaja koji mogu da uticu na rad HiFi sistema, itd. Zbog toga postoji relativno mali broj mera, koje se mogu implementirati, a da u svakom HiFi sistemu daju pozitivne rezultate.

Ovaj clanak ce pokusati da objasni odredjene fenomene vezane za uticaj napajanja strujom na kvalitet zvuka HiFi komponenti, kao i da pokusa da prenese odredjena iskustva koja bi mogla drugima biti od koristi. Pri tome se nece ulaziti u dublje strucne analize prikazanih fenomena.

Problem

Kada se govori o problemu kvalitetnog napajanja strujom, u stvari se govori o nekoliko problema koji su razliciti po svojoj prirodi. Jedan problem je „kvalitet“ isporucene struje u uticnici za koju je zakacen HiFi sistem. Drugi problem su smetnje izazvane zracenjem (visoko frekventnim) ciji izvor su ili sami HiFi uredjaji ili neki drugi uredjaji koji se nalaze u blizini: bezicni telefoni, kompjuteri, ... Treci problem su smetnje izazvane proticanjem struja po nebalansiranim kablovima izmedju samih HiFi komponenti (najcesci nacin povezivanja uredjaja), koje nastaju usled razlicitih nivoa uzemljenja tih istih komponenti.

Kvalitet struje

Kvalitet struje se moze definisati kao stepen odstupanja od idealne sinusoide napona od 220 Volti. Ta odstupanja mogu nastati usled pojave takozvanih vrhova (peak), deformisanja sinusoide ili odstupanja u efektivnoj vrednosti napona koji se isporucuje korisnicima (takozvani pad napona ispod 220 V ± 10%). Uzroci ovakvog „zagadjenja“ struje mogu biti razliciti: preopterecenost same mreze, postojanje drugih jakih (reaktivnih) potrosaca u samoj mrezi ili u samom stanu (kuci) koji dovode do „zagadjenja“ (najcesce razni uredjaji sa tiristorima, frizideri, razne masine, itd.). Takva struja moze vrlo negativno da utice na rad uredjaja, pa tako i na kvalitet zvuka HiFi komponenti. Stepen odstupanja u kvalitetu zvuka zavisi i od konstrukcije i kvaliteta samih HiFi komponenti. Obicno se u takvim slucajevima dobije „tvrdji“, ostriji zvuk, dok se fini detalji gube u nesto „ravnijoj“ zvucnoj slici. U ekstremnim situacijama, oscilacije u naponu struje napajanja mogu da dovedu i do prekida rada uredjaja.

Smetnje nastale uzred zracenja

Visokofrekventna zracenja imaju razne izvore i vrlo ih je tesko spreciti. Pogotovo sto kablovi kojima su HiFi komponente povezane funkcionisu i kao antene koje „hvataju“ visokofrekventne“ talase. Indukuju se struje razlicitih frekvencija, koje „putuju“ po samim kablovima ili pak po kucistima uredjaja, izazivajuci pri tom ponekad smetnje i u samom radu uredjaja ili pak degradaciju zvuka koji oni proizvode. Sami strujni kablovi, kojima su HiFi uredjaji ukljuceni u struju, ukoliko nisu izolovani metalnim kosuljicama („sirmovani“) zrace i izazivaju indukciju struje u okolnim metalnim provodnicima: drugim kablovima, kucistima uredjaja ili cak na konektorima za same kablove. Malo prostora iza jednog HiFi sistema, koji obicno ima za posledicu da su strujni kablovi isprepletani sa konekcijskim kablovima, samo pogoduje pojacavanju ovakvih smetnji.

Struje nebalansiranih kablova

Ova pojava je slicna prethodno opisanoj ali se ipak od nje razlikuje po tome sto njen uzrok nije spoljne prirode, nego je pojava izazvana unutrasnjom pogresnom konfiguracijom. Naime, ukoliko utikaci HiFi uredjaja nisu tako utaknuti u uticnice tako da je faza svakog uredjaja ubodena u fazu napajanja a nula svakog uredjaja u nulu napajanja, naponi izmedju dva uredjaja ce se sabirati, time izazivajuci proticanje struje po kablu koji spaja takva dva uredjaja. Ta struja moze da degradira zvuk u cijem stvaranju uticu te dve HiFi komponente. Najveci problem se medjutim sastoji u tome, sto gotovo nikada ne dolazi do izolovane pojave jednog od ovih problema, nego se oni najcesce javljaju kombinovani. To otezava njihovo identifikovanje kao i preduzimanje mera za njihovo suzbijanje.

Mere za ublazavanje posledica opisanih pojava

Strujni kablovi

Slika 1: Primer strujnog kabla napravljen na bazi Lapp kabla (klikni na sliku za uvecanje)

Prva i jedna od najvaznijih mera jeste kupovina strujnih kablova koji imaju metalnu kosuljicu (izolaciju) spolja. Pored toga oni moraju da poseduju zice odgovarajuceg kvaliteta i preseka, ali je spoljna izolacija najvaznija jer ona direktno sprecava da taj kabl bude izvor smetnji (indukcije u drugim kablovima) kao sto i sprecava pojavu indukovanih struja u njemu samom. Vazno je i da su konektori dobrog kvaliteta kako bi kontakti u uticnici imali sto je moguce manje varnicenja i samim tim poboljsali kvalitet struje.

Strujni kablovi mogu biti jako skupi. Razni proizvodjaci implementiraju jako kompleksna resenja (ugradjujuci ponekad i filtere i osigurace u uticnice) ali postoje i jeftinija a vrlo efikasna resenja. Jedno od njih su strujni kablovi pravljeni na bazi kabla Lapp Ölflex Classic 110 CY 3x2,5.

Ovaj kabl moze da se kupi u Nemackoj za oko 2,50 eura/metru i u kombinaciji sa dobrim konektorima daje odlicne rezultate. Preporucuje se zamena strujnih kablova isporucenih uz HiFi uredjaje, kablovima napravljenim na bazi Lapp kabla (slika br. 1).

 

Raspored kablova

Cest je slucaj da se iza HiFi uredjaja nalazi prava dzungla od interkonekcijskih, zvunickih, antenskih, strujnih, video kablova. Ponekad, usled nedostatka prostora, se oni svi nalaze sklupcani zajedno. Na taj nacin strujni kablovi vrlo efikasno mogu da zagade ostale kablove (pogotovo ako nisu izolovani spolja metalnom kosuljicom) i da znacajno degradiraju nivo zvuka i slike.

Potrebno je vrlo pazljivo razdvojiti kablove jedne od drugih. Narocito je vazno da strujni kablovi budu sto je moguce vise udaljeni od ostalih. Ako to nije moguce izvesti, onda se bar potruditi da se strujni kablovi ukrstaju sa drugim kablovima pod pravim uglom. Na taj nacin je povrsina na koju deluje elektromagnetno polje strujnog kabla minimalna i indukovana struja manja nego kada su oni paralelno jedan sa drugim u dodiru. Na ovaj nacin, bez ikakvih dodatnih ulaganja, moze da se znacajno smanje smetnje i indukovane struje, koje direktno degradiraju kvalitet i slike i tona.

 

Polaritet uticnica

Vrlo efikasna mera koja ne zahteva nikakva dodatna ulaganja se sastoji u pravilnom odredjivanju polariteta utikaca. Potrebno je, naime, da svi uredjaji budu utaknuti u uticnice na isti nacin: nula na nulu a faza na fazu. Na taj nacin se smanjuje mogucnost stvaranja struja smetnji koje teku po nebalansiranim kablovima, kojima su ti uredjaji povezani.

Postoje dva nacina da se odredi polaritet uticnice. Jedan je krajnje jednostavan. Okrenite utikac u jednom pa u drugom pravcu i u onom slucaju u kom je postignut ispravan polaritet, trebalo bi da cujete, odnosno ako je u pitanju video uredjaj, da vidite, razliku u kvalitetu tona odnosno slike. Te razlike ponekad mogu da budu dramaticne a ponekad jedva primetne. Ali ih gotovo uvek ima.

Drugi nacin je odrerdjivanje polariteta uz pomoc univerzalnog meraca. Uredjaj ciji polaritet uticnice zelite da odredite, morate prvo da otkacite od svih drugih uredjaja. Zatim ukljucite uredjaj u struju i merite napon izmedju mase u uticnici i mase na uredjaju (recimo na nekom RCA konektoru). Zatim okrenete uticnicu i ponovite merenje. Manja vrednost izmerenog napona daje pravi polozaj uticnice.

 

Slika 2: Kvalitetna zidna uticnica firme HMS iz Nemacke

Strujne uticnice

Vazna mera je koriscenje kvalitetne uticnice u zidu. Postoje specijalno pravljene, visoko-kvalitetne uticnice. One imaju svojstvo da ostvaruju narocito dobar kontakt sa utikacem. Na taj nacin je prelaz naizmenicne struje iz uticnice u strujni kabl ostvaren uz minimum varnicenja i prakticno bez smetnji, koje mogu da degradiraju zvuk celog sistema. Takodje ne oksidisu tako lako i brzo kao „obicne“ uticnice, koje najcesce srecemo po stanovima. Njihov uticaj na kvalitet zvuka naravno varira od situacije do situacije ali u vecini slucajeva daje primetna poboljsanja u kvalitetu zvuka.

Na slici br. 2 je prikazana jedna takva uticnica proizvodjaca HMS iz Nemacke. Njena cena je oko 35 eura po komadu.

 

Produzni kablovi

Vrlo je cest slucaj da se nekoliko HiFi uredjaja preko produzenog kabla vezuje na jednu uticnicu u zidu. Produzni kabl postaje na taj nacin centralno mesto za napajanje strujom celog HiFi sistema. Los kvalitet produznog kabla moze da obezvredi sve ostale mere koje se preduzimaju da bi se smanjile smetnje i poboljsao kvalitet zvuka HiFi sistema.

Slika 3: Produzni kabl firme HMS iz Nemacke – cena: blizu 400 eura

Postoji vise vrsta produznih kablova ali se najcesce srecu tzv. zvezdasti i serijski produzni kablovi. Zvezdasti imaju malu prednost jer su svi uredjaji podjednako udaljeni od izvora napajanja. Kod serijskog produznog kabla to nije slucaj jer se uredjaji napajaju iz uticnica koje se nalaze jedna iza druge. Pravilo je kod takvih produznih kablova da oni uredjaji koji trose najvise struje budu na samom kraju serijskog produznog kabla – na onom kraju iz kog ne izlazi kabl koji se utice u zidnu uticnicu. Vazno je, bez obzira na vrstu produznog kabla, da su uticnice u kucistu samog produznog kabla, povezane istim kablom koji se koristi i za vezivanje sa uticnicom u zidu. Jeftiniji produzni kablovi imaju sine u samom kucistu i takvo resenje se pokazuje kao inferiorno u odnosu na pomenuto. Sto je manje prelaza sa jednog materijala na drugi i sto je manje kontakata – utoliko bolje. Takodje je bolje da kuciste produznog kabla bude robusno i cvrsto, pre svega zbog ostvarivanja kvalitetnog kontakta sa utikacima a i zbog sprecavanja zracenja iz samog produznog kabla prema okolnim kablovima. Zbog toga se kucista gotovo svih dobrih produznih kablova prave od aluminijuma.

Takodje se preporucuje koriscenje dva produzna kabla u sistemu koji ima i video komponente (koje izazivaju vece zagadjenje mreze od cisto audio uredjaja). Na jedan produzni se onda ukljuce: TV, Video, DVD, ... a na drugi: CD, pojacalo, kasetofon, ... Najbolje je ako postoji i dvostruka uticnica u zidu, tako da se ova dva produzna kabla mogu odvojeno ukljuciti u zid i na taj nacin drzati odvojeni jedan od drugog.

Produzni kablovi, zbog svoje centralne uloge u napajanju HiFi sistema, se cesto koriste i za resavanje problema koji nastaju usled raznih vrsta smetnji a ne samo za kvalitetan prenos struje. Ponekad se u kucista stavljaju i prigusnice ili cak transformatori koji galvanski odvajaju uticnice jedne od drugih i na taj nacin sprecavaju da se smetnje prenose sa jednog strujnog kabla na drugi kroz uticnice (kao sto je to slucaj sa produznim kablom prikazanim na slici br. 3). Takodje se cesto ugradjuju i razne zastite od prevelikog napona (koji moze da nastane npr. usled udara groma) kao i razni filteri za filtriranje (ciscenje) struje iz mreze. Takvi produzni kablovi mogu da budu jako skupi. Njihova cena moze da dostigne i nekoliko stotina eura. Medjutim treba biti oprezan sa tako skupim produznim kablovima. Pitanje je da li oni zbilja resavaju bas onaj problem koji postoji u datom sistemu ili resavaju neki problem koji nije prisutan. Zbog toga je pravilo kod skupih produznih kablova: prvo ih isprobati u svom sistemu pa tek onda kupiti! U protivnom je moguce da kupac dozivi vrlo neprijatno iznenadjenje.

 

Preciscavaci struje (Mains Conditioners)

Slika 4: Isotek Gll Mini Sub & Vision

U stanovima i kucama gde je kvalitet isporucene struje los (cesti padovi napona usled preoptecenosti mreze, zagadjenja struje usled jakih reaktivnih korisnika u blizini, itd.) sve vec pomenute mere ne mogu mnogo da pomognu. U takvim situacijama jedino resenje je nabavka tzv. preciscavaca struje. To je uredjaj koji se ukljucuje u struju a svi ostali HiFi uredjaji se onda ukljucuju u njega. On obicno cini produzni kabl suvisnim. Ovi uredjaji su u stanju da i pored loseg kvaliteta elektricne struje koja se isporucuje, odvoje komponente HiFi sistema (koje su u njega ukljucene) od elektricne mreze i da njima isporuci struju visokog kvaliteta. Zbog skupih komponenti koje se u procesu „preciscavanja“ struje koriste (transformatori, ispravljaci, kvalitetni kondenzatori, ...) ovi uredjaji mogu da budu jako skupi: i do par hiljada eura.

Solidne komponente firmi Isotek ili Nordost (koje drze primat na trzistu strujnih preciscavaca) pocinju sa cenama od oko 500 eura. Zauzvrat, medjutim, one omogucavaju odlican kvalitet struje, gotovo bez obzira na ono sto se u elektricnoj mrezi zbilja desava. Na slici br.4 je prikazan popularan model firme Isotek Gll Mini Sub & Vision.

Slika 5: RF Stoperi

RF stoperi, kao sto im i samo ime kaze, predstavljaju komponente cija je uloga da redukuju struje na povrsini kablova indukovane RF zracenjem. Oni se stavljaju oko kablova za koje postoji sumnja da su izlozeni visokofrekventnom zracenju. Njihova efikasnost je dokazana u velikom broju slucajeva ali je problem sa ovim resenjem u tome sto ono ne uklanja uzrok stetnog zracenja nego samo ublazava njegove posledice.
Zbog toga se preporucuje samo u situacijama kada niti jedno drugo resenje nije moguce (slika br.5). Inace cena ovih pomagala se obicno krece oko nekoliko desetina eura po pakovanju od dva ili cetiri komada.