Slusni test

Karakter uredjaja

Test je poceo preslusavanjem jednog jazz snimka koji je u sebi sadrzao izuzetno precizno i detaljno snimljen zenski glas uz istovremeno sviranje na kontrabasu, koji je na momente doticao vrlo niske registre cujnog opsega.

Prvi opsti utisak je bio da CEC daje nesto svetliju zvucnu sliku sa nesto tvrdoce u srednjem opsegu. Naim je imao bolju kontrolu i rezoluciju u bas podrucju. Istovremeno je Naim zvuk bio puniji i voluminozniji od CEC playera. Zbog toga je Naim prezentacija bila za nijansu verodostojnija. Krell je davao izbalansiraniju i u svim elementima jos nesto koherentniju zvucnu sliku, u poredjenju sa Naim-om.

Prostornost

Prostornost je karakteristika reprodukovane muzike, koja opisuje koliko je sistem u stanju da reprodukuje informaciju o prostoru u kom je zvucni zapis nastao. Ova karakteristika predstavlja jednu od najtezih iskusenja za sve HiFi sisteme, zato sto je tesno povezana sa prostorom u kom se slusa muzika, kao i sa nacinom kako je sistem koncipiran i kako su zvucnici rasporedjeni u prostoru.

Kao uzorak je koriscen odlican snimak jazz kvarteta, gde su instrumenti bili rasporedjeni na sledeci nacin u prostoru: bubnjar (koji umesto palicama sve vreme svira metlicama) se cuje na levoj strani, kontrabasista na desnoj, pevacica se nalazi nesto ispred njih dvojice u sredini a klavir se cuje pozadi i po sredini. Izuzetnost ovog snimka se sastoji u tome sto je prostorna rasporedjenost muzicara verno zabelezena.

Medjutim, u ovom konkretnom slucaju, nikakve razlike nisu mogle biti uocene. Menjanje CD playera nije donosilo nikakve posebne promene u prostornosti reprodukcije. U sva tri slucaja, moglo bi se reci da je reprodukcija prostora bila krajnje prosecna. To ukazuje na cinjenicu da za ovu karakteristiku reprodukcije, vrlo verovatno, daleko vecu odgovornost snose zvucnici i pojacalo, a manje sami CD playeri.

Rezolucija

Rezolucija je sposobnost jedne HiFi komponente da reprodukuje detalje muzickog zapisa. Uredjaji koji su u stanju da reprodukuju puno detalja na jasan nacin, se cesto nazivaju analiticnim, zbog sposobnosti da daju preciznu i jasno definisanu zvucnu sliku po celom frekventnom opsegu.

Kao uzorak korisceni su odlomci slozeno produciranih pesama. Nekoliko nasnimljenih paralelnih muzickih linija su izazov za HiFi sistem, jer je neophodno da reprodukovana zvucna slika sve te linije prikaze na jasno izdiferenciran nacin.

U sva tri slucaja nivo reprodukovanja detalja je bio na zavidnom nivou. CEC je pokazivao nesto izrazeniju naklonost za reprodukovanje detalja u visem frekventnom spektru dok je Naim bolje izlazio na kraj sa nizim i srednjim opsegom. Specifican zvuk berberskih bubnjeva (negde u opsegu visih dubokih frekvencija) je bio reprodukovan od strane sva tri playera sa podjednakom preciznoscu. Zvuk kontrabasa, medjutim, je u slucaju CEC playera bio nesto zamucen – nije se jasno razaznavalo kada se zica okida. Naim je taj deo opsega jasnije predstavljao i okidanje zice je bilo razgovetnije. Krell se jasno izdiferencirao u odnosu na oba playera sa reprodukcijom koja je u celini bila detaljnija. Ta razlika medjutim nije bila velika i pogotovo u odnosu na Naim bi se mogla nazvati ne preterano bitnom, iako cujnom.

Muzikalnost

Muzikalnost je verovatno najvaznija karakteristika jedne HiFi komponente. Ona bi se ukratko mogla opisati kao sposobnost koherentne i konzistentne reprodukcije muzickog zapisa. Ona u sebi treba da sadrzi sve ostale karakteristike reprodukcije ali na takav nacin da one zapravo budu neprimetne. Na taj nacin sam reprodukovani materijal treba da izbije u prvi plan a ne osobine HiFi sistema ili pojedinih komponenti.

Kao uzorak koriscena je Sara K. verzija stare Fleetwood Mac pesme "Oh Well" sa albuma "Hobo" kao i jedna manje poznata, ali isto veoma dobro snimljena pop pesma.

Naim playeri uzivaju upravo u ovom segmentu veliki ugled zbog svoje vec legendarne ritmicnosti i odlicnog timing-a. Medjutim, CEC kombo je odlicno izdrzao poredjenje u ovom segmentu i bilo bi jako tesko reci da je Naim muzikalniji player od CEC-a. Ono sto se kao razlika moglo cuti jeste razlika u karakteru reprodukcije, ali ne i da je CEC kombo zvucao ravnije ili ogranicenije u bilo kom pogledu. Izvesna razlika postoji u boji zvuka: Naim je nesto puniji i mracniji a CEC nesto svetliji ali ta vrsta razlike moze da bude i stvar ukusa. Zbog nesto bolje reprodukcije u bas podrucju i za nijansu svilenijih srednjih, Naim player svira nesto prirodnije i „punije“, tako da bi se ipak moglo zakljuciti da je njegovo reprodukovanje muzike bilo za nijansu uverljivije.

Dinamika

Dinamika je karakteristika koja opisuje sposobnost jedne HiFi komponente ili sistema da uverljivo reprodukuje nagle promene ritma i glasnosti muzickog zapisa – sposobnost da bez „usporavanja“ ili „prigusivanja“ originala reprodukuje nagle prelaze iz jako brzih u lagane pasaze ili iz jako glasnih u jako tihe. I obrnuto.

Kao uzorak koriscena je muzika iz filma "Danny the Dog" kao i odlomak iz "Carmine Burane" sa Usher Test CDa.

Ovo je takodje oblast u kojoj Naim playeri tradicionalno dobijaju najbolje ocene u gotovo svim testovima. I ponovo, kao i u prethodnom slucaju, nije se mogla primetiti neka bitna razlika u reprodukciji ova tri playera. Note su „pristizale“ u istim intervalima i njihov intenzitet se nije bitno razlikovao. Sedeli smo svi pomalo iznenadjeni ovakvim razvojem dogadjaja ali cinjenica je bila da nije bilo moguce u ovim pojedinim segmentima identifikovati neke bitnije razlike u reprodukciji izmedju ovih playera.

Vernost

Vernost reprodukcije bi se mogla opisati kao karakteristika jednog HiFi sistema ili jedne komponente koja ozacava koliko je ta komponenta tacno u stanju da reprodukuje originalni muzicki zapis. Problem je u tome sto je vrlo tesko definisati i spoznati sta je to zapravo originalni zapis i kako on treba zaista da zvuci. Postoje razne tehnike testiranja u odnosu na ovu karakteristiku jedne HiFi komponente. U nemackom HiFi magazinu "Stereo" se primenjuje sledeca tehnika: u istom prostoru gde se vrsi test snima se ljudski govor jednog od prisutnih, onda se snimak prebaci na CD i reprodukuje. Mi nismo imali takve mogucnosti za testiranje, ali smo koristili relativno jednostavan muzicki materijal da bi smo ustanovili verodostojnost reprodukcije. Korisceni su snimci zenskih vokala, akusticne gitare i klavira.

U jednoj pesmi sa Naim test samplera, muzicar svaki put pre nego sto okine zicu na akusticnoj gitari, vuce trzalicu malo po zici. To stvori prepoznatljiv zvuk u trajanju od mozda jedne sekunde, pred svako okidanje zice na gitari. Na CEC playeru je taj zvuk ostar i neprijatan. Na Naim playeru je taj zvuk prirodniji i ne tako neprijatan, mada se cuje „skripa“ trzalice po zici. Na Krell playeru se cuje da gitarista „vuce“ trzalicu po zici ali nema neprijatnog utiska niti se taj zvuk dozivljava kao neprijatna i parajuca skripa.

Naravno veliko je pitanje sta je od ova tri nacina reprodukovanja ovog muzickog detalja zbilja „istina“. Ali ovaj primer ukazuje na jos jednu inherentnu osobinu muzicke reprodukcije – prijatnost slusanja. Ovo je kriticna karakteristika o kojoj je vrlo tesko suditi jer je posledica izmedju ostalog i ukusa i muzicke obrazovanosti onoga ko slusa. U svakom slucaju, CEC kombo se pokazuje kao najneprijatniji player u ovom uporednom testu, sto ne mora da znaci da i najvise odstupa od originalnog zapisa.

Zakljucak

Razlike izmedju Naim i CEC kombinacija postoje ali su relativno male. U nekom apsolutnom odnosu, Naim je player po koji bi trebalo ici. Njegova reprodukcija basa je bolja a celokupna zvucna slika nesto izbalansiranija i koherentnija – upravo kao posledica te bolje bas repordukcije. Za jednu jos manju nijansu svira Krell ujednacenije i prirodnije od Naima. Medjutim razlike su male. Neke od njih su zbilja detalji, koji ne moraju da budu mnogo bitni ili koji u kombinaciji sa drugim komponentama, od onih koji su korisceni u ovom testu, mogu da pokazu drugacije ponasanje.

Kada se uzme u obzir cena ovih komponenti onda prethodni zakljucak moze upravo obrnuto da izgleda: vrednost u odnosu na cenu se u tom slucaju ubedljivo nalazi na strani CEC komboa. Narocito ako se uzme u obzir fleksibilnost CEC komponenti i mogucnost kasnijeg upgrade-a, pre svega stavljanjem boljeg D/A konvertora.

Kada smo medjutim uklonili Naim Flatcap 2x i Naim CD 5x slusali bez eksternog napajanja, ustanovili smo da su razlike u reprodukciji gotovo zanemarljive. Da li to znaci da je Naim teorija o eksternim napajanjima pogresna ? Jedno od mogucih objasnjenja je da su te razlike nesto suptilnije prirode i da je potrebno vise vremena da bi se njihova prava dimenzija sagledala. U svakom slucaju, bez Flatcap 2x, Naim CD player se po ceni izjednacio sa CEC kombo-om, a razlike u kvalitetu reprodukcije su i dalje ostale. Na taj nacin se i prednost CEC u pogledu vrednosti u odnosu na cenu relativizovala.

Zbog svega ovoga, jasna preporuka se svodi ipak na Naim CD 5x bez Flatcap 2x – bar u prvom koraku. Medjutim male identifikovane razlike zavise i od uparivanja sa ostatkom sistema. U zavisnosti od postignute sinergije trebalo bi onda odluciti da li bi se dodatna investicija isplatila. Mi nismo mogli koristeci pomenuti referentni sistem da utvrdimo jasan razlog za tako nesto.

Korisceni CD-ovi:

Usher Test CD – "Dancer II Beryllium Series: The Evolution Continues", 2005
Naim The Sampler 2, 1999, Julian Vereker: Mastering
Sara K. – "Hobo"; Chesky Records, 1997
Massive Attack – "100th Window"; Virgin, 2005
Massive Attack –" Danny The Dog"; Virgin, 2005
"The Music of Morocco in the Rif Berber Tradition"; Nour Eddine – Zri Zrat, EUCD 1626, 2000