Jun 2005.

Primare A10

piše: Saša Daničić
copyright © 2005, HiFiCafe.NET

Sticajem okolnosti, skoro istovremeno kada smo trebali da obavimo testiranje zvučnika firme Dali, do nas je stiglo i integralno pojačalo A10 renomiranog švedskog proizvođača firme Primare. Bila je zgodna prilika da ga uključimo u naš test sistem, što smo i učinili.

Pojačalo je bilo u funkciji demo unita kod lokalnog distributera i s obzirom da je do tada bilo u upotrebi samo nekoliko sati, odmah po preuzimanju priključili smo ga na "napon" ne bi li ga koliko toliko usvirali za test koji je bio planiran par dana kasnije. U ovom smislu treba uzeti u obzir i dobijene rezultate, odnosno zaključke. Iako su u fokusu testa bili pomenuti zvučnici, potrudili smo se da iz pozadine "bacimo uvo" i obratimo pažnju na to kako svira Primareov integralac.

Primare A10 predstavlja svojevrsni vintage model, jer se originalno pojavilo na tržištu 2000. godine a prestalo je da se proizvodi pre par godina, sa pojavom modela iz nove serije I. Iako je reč je o entry-level modelu, ono u potpunosti sledi filozofiju kompanije da za razumnu i umerenu cenu (oko 500 funti u Engleskoj) korisnik dobije nadprosečne performanse i kvalitet. Sa deklarisanih 50W / 8 oma, u trenutku pojavljivanja na tržištu bio je među modelima koji su bili visoko na listi best-buy komponenti sa aspekta cena/kvalitet. Sa J-FET na ulazu i bi-polar tranzistorima na izlazu, komponentama koje se uglavnom sreću u višoj (skupljoj) klasi uređaja, konstrukcijski je predstavljalo veoma prijatno iznenađenje.

Prednjom stranom masivnog, ali istovremeno veoma elegantnog kućišta od crnog brušenog i anodiziranog aluminijuma, prepoznatljivog dizajna "a la Primare", dominira volume potenciometar karakterističnog oblika. Sa leve strane iznad preklopnika za izbor izvora zvuka, nalazi se omanji displej koji pokazuje nivo glasnoće, kao i trenutno izabrani izvor zvuka. Na krajnoj desnoj strani se nalaz preklopnik za stand-by režim rada, ali ne i on/off prekidač. Isti je pozicioniran poprilično neobično (da ne kažemo egzotično) sa donje prednje strane kućišta. Iako mu se relativno lako prostupa, jednom kada ga postavite u položaj on, proizvođač preporučuje da tako i ostane, a da nakon završetka slušanja pojačalo prebacite u stand-by mode kada potrošnja uređaja iznosi simboličnih 15W.

Kućište pojačala takođe ima i funkciju odvodnika toplote, dok se u toku rada sam uređaj ne zagreva preterano čak ni pri dužem slušanju sa povećanim nivom glasnoće.

Sa zadnje strane na raspolaganju je 6 analognih ulaza, 1 analogni izlaz, 1 pre-out, kao i strujna IEC kompatibilna utičnica u koju možete priključiti i neki drugi naponski kabl osim originalnog (za potrebe testa imali smo na raspolaganju dva modela PowerFlex "FSF" Gold, odnosnoLapp Ölflex Classic 110 CY u DIY varijanti, koji smo koristili za vreme testa). Visok kvalitet izrade primećujemo i kod zvučničkih terminala, na koje je moguće priključiti po želji gole krajeve kablova, odnosno spade ili banana utičnice.

Zvuk 

S obzirom da mi je ovo bio prvi susret sa Primare proizvodima, ne bih mogao reći da se od prvih numera koje su bile na programu jasno prepoznaje da je to "Primare" zvuk. Proizvodi ove kompanije nisu tipa "out-of-box" ready, a nezvanična preporuka je da burn-in period bude u proseku oko 150 časova neprekidnog rada. Ovo se veoma jasno dalo primetiti tokom perioda usviravanja pojačala, pre svega u visokom spektru. Isprva primetno izraženiji oštri tonovi polako su počeli da gube na svojoj oštrini i da dobijaju jednu zaobljeniju formu, i samim tim da prelaz u srednji deo spektra učine prirodnijim i prijatnjim za slušanje. Vokalni delovi kako u jazz, odnosno latino i world music numerama dobili su na fokusu i boji, a akustični žičani instrumentu su imali svoj stvarni volumen i timbar. 

Prostornog zvučne slike, kao i pozicija izvođača bila je veoma dobra bez obzira na tip i složenost numera koje sam slušao u toku testa. Timing pre svega u bržim numerama je varirao od snimka do snimka, ali nikada nije značajnije došlo do usporavanja koje bi se moglo okarakterisati kao neprirodno. Naravno, što je delo bilo kompleksnije prethodna napomena je bila izraženija, ali s obzirom na klasu i cenu pojačala, a sasvim sigurno i zbog nešto "sporijih" zvučničkih kablova koje smo imali na testu, ovaj detalj ne bi mogli sasvim pripisati pojačalu.

Attack bas deonica je veoma realističan i jasno prisutan, ali opet samo do trenutka dok u vašem CD plejeru se ne nađe neka kompleksnija, da ne kažemo vatrenija numera. Tada zvučna slika postaje na izvesan način zbijenija, primetno se gubi fokus i analitičnost, vokali bivaju potisnuti u drugi plan i uočava se osetan gubitak dinamike, umesto da bude obratno.

Zaključak

S obzirom da ćete na Primare A10 potencijalno najverovatnije naleteti prvenstveno putem malih oglasa ili na Internetu, ljubitelji vokalnih numera (bez obzira da li je reč o jazz, latino i/ili pop-rock mainstream numerama) treba posebno da obrate pažnju na ovaj model. Isti će vas definitivno nagraditi prijatnim i veoma neutralnim zvukom, u kojem ćete moći da uživate slušajući ga bez napora duži vremenski period.

Ako s vremena na vreme volite i da "odvrnete" potenciometar malo jače, pojačalo ima sasvim pristojnu rezervu snage da može da kontroliše zvuk koji dolazi iz vaših kutija. Ako ste osvedočeni "bas zaljubljenik" onda vas A10 neće baš do kraja usrećiti, bez obzira koliko podizali nivo glasnoće. U slučaju da vam treba jedno nadprosečno all-round pojačalo na kojem ćete slušati vaše CD ili MP3 naslove, radio program ili gledati film na DVD-u, naša preporuka svakako ide u pozitivnom smeru.

Za one koji u svojim kolekcijama imaju pre svega izvođački složenija i kompleksnija dela (opere, koncerti za sinfonijske orkestre, jazz big bendove i slično), neka pogledaju neki od skupljih modela iz Primare ponude ili slične proizvode drugih proizvođača.

Ali bez obzira na prethodne napomene budite sasvim sigurni da ćete veoma često, nesvesno početi da nogom cupkate u ritmu nakon samo 10-tak do 15 uvodnih taktova bilo koje od numera bržeg ritma.

vrh strane