"My aim is to arrive at a musical instrument."
Franco Serblin, designer of the Sonus Faber

 

Istorija umetnosti zvuka

Kompanija Sonus Faber osnovana je 1983. godine i veoma brzo postala je simbol dizajna i jedinstvenog zvuka u audio svetu. Franco Serblin - osoba veoma istančanog ukusa i umeća, dugogodišnji glavni dizajner, predstavlja spiritus movens samog brenda od samih njegovih početaka. Uticaj koji Sonus Faber ima na celokupnu hi-fi, odnosno hi-end industriju veći je nego što možete da zamislite. Nekoliko desetina proizvodjača zvučnika širom sveta sa manje ili više uspeha pokušali su, odnosno uspeli da iskopiraju njihov dizajn. Oni najhrabriji iz konkurencije vredni pomena, koji su se okušali i u oblasti zvuka, uz svo dužno poštovanje, tek da se mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Svoje ime i reputaciju vrednu svakog poštovanja Sonus Faber je sticao godinama. Jedinstven italijanski dizajn i vrhunski kvalitet izrade rezultovali su odličnim serijama zvučnika koje nose imena po legendarnim italijanskim majstorima za muzičke instrumente: Guarneri, Amati i Stradivari. Svaka od serija nailazila je na veoma dobar prijem i stekla poverenje kako kod ljubitelja dobrog zvuka tako i kod onih koji se muzikom bave profesionalno.

Pored gore navedenih Sonus Faber nudi i nešto “pristupačnije” serije pod nazivom Domus, odnosno Cremona. Cremona definitivno nije ime još jednog majstora niti njihove prelepe muze ili konkubine, ali jeste ime grada u severnoj pokrajini Lombardija gde su Guarneri, Amati i Stradivari usavršili umetnost pravljenja žičanih instrumenata. Prateći simboliku ovih imena možete pretpostaviti da i samo ime kompanije nešto znači. Sonus Faber na latinskom znači “onaj koji prvi zvuk” ili kako njihov glavni dizajner Franco tvrdi “ručno pravljeni zvuk”. Svaki njihov finalni proizvod predstavlja pravo remek delo ili ako više volite "state-of-the art".

Mi možemo samo da dodamo, da što se dizajna tiče Italijani su daleko vodeći u svetu i to su nebrojano puta potvrdili (autor ovoga teksta je vrlo subjektivan što se njihovih automobila tiče, a i tzv. urednik je tu negde ako se povede priča o skromnijim stvarima poput cipela i odela). Posle ovoga uvoda ostaje samo da se i lično uverimo koliko dobro su majstori violina "izučili" svoj zanat u Cremoni i kakve veze imaju sa modernom audio industrijom !

Cremona serija

Nedugo nakon što smo kada imali priliku da premijerno u Beogradu čujemo zvučnike Anthony Galla model Reference 3, dobili smo informaciju da postoji velika šansa da na test dobijemo i Sonus Faber Cremona Auditor zvučnike. Naši poznanici i saradnici ponovo su nam izašli u susret. Koristim ovu priliku da im se zahvalim. Bez njih, vi sada ovo ne bi čitali, a mi satima uživali u muzici i na sveopšte zadovoljstvo pisali o tome (kako je ponekad tako malo potrebno za sreću ?! - primedba tzv. urednika)

Seriju Cremona čine dva modela zvučnika - veliki podnostojeći zvučnici pod imenom - Cremona i manji bookshelf model – Cremona Auditor. Ovi manji su predstavjeni nešto kasnije, otud i mala nelogičnost u imenima pod istom serijom. Očigledno je to pokušaj da se pridobije populacija audiofila koja preferira modele "za na stalak", a i da se upotpuni serija sa surround setup-om za višekanalne instalacije.

Kabinet

Jedinstven spoj tradicije italijanskih majstora instrumenata i njihovog već daleko čuvenog dizajna rezultirao je time da ove kutije na prvi pogled nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. U kombinaciji sa pripadajućim fabričkim stalcima, slika beskomopromisnog dizajna i kvaliteta izrade u potpunosti dolazi do izražaja. Osnova stalaka je masivni metalni plah debljine 5 mm, trapezoidnog oblika. Na njega su montirani fino štelujući spajkovi koji naležu na podlogu (pazite da ne ogrebete parket !). Noseći stub je maestralno iskošen, sačinjen od drveta i finiširan je u crnoj boji. Na gornju ploču koja je blago nagnuta unazad (tačnije 150 stepeni unazad) montiraju se zvučnici. Naime, oni se odozdo šrafe za stalak sa dva masivna šrafa. Vrlo praktično za učvršćivanje i dobro oslanjanje kutija na sam stalak, ali pomalo nepraktično za montažu. U to sam se i sam uverio prilikom postavljanja zvučnika. Ipak kako se ova operacija ne izvodi tako često, jednom ih montirajte i nikada više nećete poželeti skinete. U prilog tome govore slike, pa prosusdite i sami da li će iko ko ih ugleda ostati ravnodušan.

Što se tiče samih zvučnika, u pitanju je Sonus Faberov patent tzv. “luteshape” kabinet. Dizajn kabineta je inspirisan delom Đjuzepea Guarnerija, najslavnijeg majstora za žičane instrumente u porodici Guarneri. Znači imena ovde nisu samo u službi marketinga, već je i tradicija u pitanju. Cremona Auditori poseduju i simpatične zaštitne mrežice preko drajvera oko kojih sam se dobro namučio da ih skinem. Naravno i ovo je njihov patent.

Kabinet se sastoji od 32 komada obradjenog drveta javora. Veoma bitan detalj, naročito za samograditelje. Znači, da se strogo vodi računa koje se drvo u šumi "obara", kad se podje po material za samogradnju! Šalu na stranu, lak i završni finis načinjeni su od nekoliko slojeva i to u dve verijante. U boji drveta i modernijoj hi-tech grafitnoj nijansi, koju možete videti na slikama.

Prednja ploča je prekrivena kožom oko zvučnih jedinica, što smanjuje refleksije tvrdih drvenih površina. Dodatno su Italijani mislili i na efekat strojećeg talasa pa je kutija zaobljenih bočnih strana. S obzirom na dimenzije zvučnici su natprosečno teški, čitavih 9 kg i jako dobro ukrućeni, što smo mogli da primetimo prilikom prenosa i montaže. Ovo je rezultat pomenute tehnologije izrade kabineta, a ujedno i potvrda da je pored prelepog izgleda, kvalitet izrade na nivou koji je daleko iznad proseka. 

Usviravanje

Kako su zvučnici gotovo novi, odnosno više su stajali nego što su radili, morali smo da ih dobro usviramo. Ovo je obično diskutabilan proces i u toku njega često dolazi do naglih promena zvuka zavisno od komponenti (nezvanična preporuka je oko 200 sati pre nego se krene u ozbiljnije slušanje). Medjutim, ovoga puta je i ovaj deo predstavljao pravo uživanje.

Test sistem za usviravanje koštao je otprilke duplo manje nego zvučnici sa pripadajućim stalcima. Lično mi je ova činjenica bila vrlo simpatična, čak pomalo smešna. Znao sam da zvučnici neće pokazati ni približno koliko mogu. Medjutim, ono što me je jako iznenadilo je svakako kvalitet reprodukcije pri takvim uslovima. I pored toga što ih je pogonilo pojačalo budžet klase Cremona Auditori su reprodukovali izuzetno verno. Jednostavno su davali sve što su mogli da dobiju od takvog setup-a. Moram reći da nisam primetio da li se zvuk uopšte menjao usled procesa usviravanj. Doduše, tada sam više slušao muziku nego li vršio neke ozbiljne testove.

Prvi utisci, snaga i mogućnosti

Čekalo se naravno, da stigne odgovarajući kompanjon ovim prelepim zvučnicima. Trebalo nam je odgovarajuće pojačalo kako bi "naterali" Sonuse da propevaju najbolje što umeju. Taj period čekanja lično sam iskoristio da uživam u muzici i steknem prvi utisak o malim Sonusima. U fabrici ih deklarišu sa 88 dB na 4 ohm, i preporučuju pojačalo od 50 do 250 W. Kada sam saznao ove podatke, pretpostavio sam da male Cremone spadaju u zvučnike koje je malo teže "pogoniti". Medjutim tokom usviravanja, uspeo sam sa pojačalom deklarisanim sa 50 W na 8 ohm-a, i više nego da uživam u muzici. Kutije mogu da reprodukuju itekako glasno kada zatreba. Male Cremone svakako odlično barataju snagom, a bogami i dinamikom. Zasluga svega toga leži i u dobro nam poznatim drajverima. Membrana mid/basa jasno je ukazivala da je reč o ScanSpeak-u.

I visokotonac ring radijator konstrukcije mi je bio veoma poznat, ali nisam hteo da nagadjam pa sam proverio. Posle malo Google-ovanja, moje pretpostavke su se potvrdile: pored pomenutog 5.85” doped-paper mid/basa, 1” ring radijator visokotonac, takodje potpisuje Scan Speak. Već su mi poznati ovi drajveri, doduše serija iznad i ispod ove, ali dovoljno da pretpostavim kakav je zvuk mogu da očekujem.

Visokotonac odlikuje izuzetna prostornost, i prirodnost, a i mid/bas je priča za sebe. Naravno i sam kabinet je vrlo uticajan kao i skretnica (njena frekvencija nije navedena!). Kako je u pitanju bas refleks kutija, malo sam eksperimentisao u prostoriji od oko 17 m2 i došao do zaključka da su zvučnici relativno osetljivi na pozicioniranje. Preporučujem oprobanu postavku za ovakav tip kutije – što dalje od zidova. Generalno obavezno eksperimentišite jer će trud biti višestruko nagradjen kada nadjete "hot spot" - za zvučnike. Vi vaše slušno mesto, pretpostavljam već imate. 

Slušni test

Sticajem srećnih okolnosti, stiglo je i pojačalo. Nismo planirali da tako bude, ali i ono je iz Italije. U pitanju je Audio Analogue Maestro Settanta integralno pojačalo, svakako vredno repsekta. Dobro - pomislih u sebi, kada je već tako hajde da vidimo kako ce ovaj italijanski dvojac da se pokaže na delu.

Slušnu sesiju započinjemo našim jazz klasikom u izdanju Blue Note-a “The master takes” Armstronga i Elingtona. Uvodna numera sa albuma otkriva nam činele koje dopiru daleko iza zidova prostorije. Ceo set bubnjeva prosto može da se zapazi kako je pozicioniran krajnje desno ispred nas. Bubnjar neumorno prati numeru, a jasan i rezak zvuk činela nosi onu jasnu nit ritma i prosto vas tera da cupkate nogom. Nedugo zatim pri prvim zvucima klarineta ostajemo zatečeni vernoćšu reprodukcije ovog instrumenta. Slušali smo ovaj album na gotovo svim komponentama do sada, i znamo ga u notu, ali sada kao da je neko zamenio klarinet. Još nas je nešto iznenadilo. Izgleda da ovde nema ni traga od onog finog umekšanog šmeka u zvuku koji je karakterističan za Sonus Fabere. Ako ste to očekivali od Auditora, odmah moramo da vas razočaramo. Zvuk je čist, analitičan i izuzetno dinamičan. Skoro pa idealan.

Potom smo preslušali dve numere sa Dalijevog demonstracionog CD-a, Nils Lofgren – “Keith don’t go” i klasika Henrika Mancinija – "Pink Panter". Prva je gitarska numera, snimljena pretencioznom “američkom produkcijom”. Čini mi se da smo mogli da jasno ocenimo kakvog su kvaliteta i materijala bile trzalice u rukama izvodjača. Jedino nam njihova boja ostaje misterija. Izvodjenje "Pink Pantera" otkriva nam odličnu prostornost, ceo orkestar se postavio, ispred nas. Prvi redovi počinju odmah iza zvučnika pa se setovi instrumenata šire sve dublje, izvan okvira prostorije. Jasno smo mogli da čujemo kako različite grupacije instrumenata “deluju “ potpuno različito pozicionirane. Stiče se utisak da je cela zvučna slika ustvari prava velika pozornica. Na prelepe zvučnike gotovo i da zaboravite, jer je zvuk koherentan i potpuno nezavisan od vaše pozicije u odnosu na njih. Ovo mi se jako svidelo jer inače nisam ljubitelj hot-spot mesta za slušanje. Gde god da se pozicioniorali u sobi, scena je bila postavljena ispred vas i zvuk je dolazio sa nje.

Izvanredna prostornost i treća dimenzija bezmalo su nas prenele u studio kod Patricie Barber. Gotovo da možete da vidite izvodjače i instrumente kada zatvorite oči. Zapanjujući i prijatan osećaj naročito kada se slušaju live izvodjenja. Bas gitara i zvukovi koje ona proizvodi čuju se vrlo precizno i definisano. Naročito prelazak sa treće na četvrtu žicu, gde se čuje okidanje i zatim sledi nalet dubokog basa, koji često biva ili loše reprodukovan ili se ne čuje uopšte. Ovde to nije bio slučaj. Izgleda da Cremone stvarno dostižu deklarisani frekventni opseg od 46 Hz do 40 kHz. Ali to ne bismo smeli ovako subjektivno da potvrdimo. Medjutim ono što sigurno možemo da potvrdimo, jeste da je reprodukcija srednjeg i višeg opsega basa duboka i definisana.

Slušajući John Patitucci-ja na albumu "Mistura Fina", obratili smo pažnju na ove detalje. Bubnjevi u rukama Petera Erskine-a sa istog albuma imali su izuzetnu dubinu i definisanonst pri reprodukciji najnižih frekvencija, naročito za ovakvu konstrukciju zvucnika. Definicija im se neznatno gubi na samom pragu najnižih frekvencija što je manje-više i očekivana pojava. Timbar svih instrumenata je odličan što nam dodatno nagoveštava tenor saksofon koji prosto reže vazduh. Iskustvo mi govori da se saksofon jako teško reprodukuje, a to sigurno znate ako ste ga ikada čuli uživo. Medjutim, sada je saksofon sa nama u sobi. Odslušali smo dve prelepe numere sa ovog albuma “Joys and sorrows” i “Soul song”. Kako smo hteli još malo da iskušamo tajming i bas prelazimo na muziku iz filma "Before the rain", numera "Nine iron doors". Timpan je zajedno sa svojim ehom zvučao izuzetno duboko, a onda je usledio jako brz pasaž, ali Sonusi su opet opravdali svoju reputaciju. Tajming je izvanredan. Ni prebrz, ni previše spor. Ono što je bitno, zvučnici su definitivno osetljivi na kvalitet snimka i produkciju. Vrlo lako ćete čuti, svaki šum, svaku nepravlnost tokom produkcije, čak i ako ste sasvim prosečan slušalac. Znači kada zaigrate na ovu kartu, spremite se da nabavljate isključivo orignalna, kvalitetno masterovana izadanja, samo tada ćete u potpunosti osetiti pravu magiju zvuka.

Kako smo ispucali sve adute, rešio sam da predjemo na malo tvrdji zvuk. Mančesterska new wave underground scena donela nam krejem sedmdesetih godina prošle decenije legendarni sastav Joy Division. Slušamo album “Unknown pleasures”, koji znam gotovo napamet i numeru “She s lost control”. Gotovo se može osetiti studijska atmosfera i veštački napravljen eho, koji Sonusi dočaravaju mnogo vernije nego većina zvučnika na kojima sam slušao. Bas je takodje snažan i efikasan. Ali električna gitatara koja bi na ovom snimku trebalo izraženije da se čuje na mahove je mutna i neubedljiva. Ova činjenica iritira, naročito za rok standarde, jer se gubi pokretačka sanga takve muzike. Sa nevericom prenosim konstataciju kolegi koji takodje začudjeno gleda, i sugeriše da je do snimka. Ipak kako disk znam napamet, ostajem pri svome i tražim da odabere nešto od diskova sa numerama kako sa električnom tako i sa akustičnom gitarom.


Onda smo počeli da slušamo gitare od Pat Metheny-ja – “James” pa stigosmo do “Trete Majke” Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića (numera "Sanoc sedam Treno"). Kvalitet reprodukcije gitara je varirao od diska do diska. Ipak veoma pažljivim slušanjem počeli smo da primećujemo nešto što se provlačilo kroz sve snimke. Iako su se zvukovi same trzalice kao i eho vibriranja žica čuli izuzetno precizno, sama završnica odsviranog tona na gitari delovala je malo sladunjavo i smekšano. Naravno moram priznati da je ovaj detalj jedva primetan i da nas je namučio. Ne verujem da bismo što se tiče pre svega akustične gitare uopšte uspeli da ga konstatujemo da veče pre toga nismo prisustvovali koncertu trubača Duška Gojkovića na Kolarcu. Tamo smo izmedju ostalog imali prilike da čujemo predivnu solo improvizaciju na akustičnoj gitari u izvodjenju gitariste koji je to veče bio u Duškovom bendu.


Ovom činjenicom samo hoću da istaknem koliko je posećivanje koncerata bitno. Morate slušati instrumente uživo, neamplifikovane, amplifikovane, jer samo tako ćete se osloboditi predrasuda. Počećete da slušate muziku, a ne komponente i nećete porediti jedno pojačalo sa drugim, već će referenca biti isključivo živo izvodjenje. Upravo pored ovakve reference Cremone su opravdale svoj ugled. Naravno, uzimajući u obzir mnogobrojna ograničenja, uslove rada kao i same tehnologije izrade zvučnika.

Kada već pominjemo Duška Gojkovića, ne mogu a da ne kažem da sam po prvi put nakon bezbroj preslušavanja njegove numere "Quo vadis Samba" istu čuo čini se na pravi način, tj. onako da sam na kraju mogao da kažem "što se mene tiče to tako treba da zvuči". I ne samo originalno izvođjenje, nego i ultimativni Butti 49 remix iste numere sa kompilacije "CS 12 Inches 01" londonske etikete Cosmic Sounds. Iako nije reč o audiofilskom snimku, uzbudjenje koje raste sve vreme tokom slušanja i doživljaja kulminaciju na kraju, ipak ćete morati da se potrudite da doživite sami.

Zvuk koji oplemenenjuje srce i prazni vaš novčanik

Jednostavno na koji god aspekt zvuka smo se skoncetrisali, nismo uspeli da otkrijemo nešto što nas je u manjoj ili većoj meri iritiralo. Od samog početka slušanja Cremone su nas pridobile kako svojim izgledom, tako nevervatno velikom zvučnom slikom, odličnim tajmingom, prostornošću i trećom dimenzijom. Kada na sve ovo dodamo imajući u vidu dimenzije kutija, izuzetno definisan i snažan bas sa odličnom bojom tonova gotovo svih instrumenata koje smo slušali dobijamo dobitnu kombinaciju. Kutije nisu neutralne, ali ni posle par nedelja slušanja nikada nisam bio u dilemi da ono što slušam je veoma blizu živom izvodjenju, a ne loša kopija odnosno imitacija istog.

Zvuk je neusiljen i nenametljiv - to se jednostavno može reći bez ijednog "ali". Ni u jednom trenutku čak i kada se sluša pri visokim nivoima glasnoće zvučnici se neće "truditi" da emituju ono što ne postoji na snimku, ili da neki od instrumenata zvuči voluminoznije, odnosno izraženije u odnosu na ostale. Odstupanje od ovoga primetnije je tek kod složenih dela poput Ravelove "Daphne & Chloe", Saint-Seansove "Dance macabre" ili "Firebird" od Stravinskog.

Pri niskim nivoima glasnoće (iako je tranzistorsko pojačalo na koje su zvučnici bili povezani pokazivalo izvestan nedostatak detalja prilikom tišeg slušanja) nije bilo potrebno dodatno se koncetrisati na zvuk ne bi li se čuli svi detalji, a i dinamika je bila sačuvana skoro u potpunosti. U kombinaciji se nekim od referentnih cevnih pojačala poput C-J ili ARC-a, inače veoma povoljnom opštem utisku sasvim sigurno bi mogao bio dodat još koji plus pride.

Osim zvukom, Cremone Auditori će uneti i dodatni kvalitet u izgled i atmosferu vašeg životnog i radnog prostora.

Mislim da njihova cena za hi-end standarde nije velika, ali gledano u odnosu na naš standard, prosečni gradjani bi morali debelo da isprazne novčanike za ovakvo zadovoljstvo. Što je opet prava sitnica u odnosu na cenu Stradivari Homage zvučnika (ako će nekoga to da uteši cena u Engleskoj im je oko 22.000 funti !)

Ipak nezavisno od svega ovoga, Cremona Auditori sami za sebe poseduju nesvakidašnji šarm, duh i zvuk koji puni vaše srce i dušu, ali i prazni vaš račun !

Sudeći prema broju vernih "obožavalaca" i sledbenika Sonus Faber filozofije, ali i onih koji žele (i sa promenljivom srećom i uspevaju) da im se približe po zvuku i izgledu - cela ova priča će potrajati još dugo i definitivno joj neće manjakti uzbudjenja, bez obzira na cenu koju će biti potrebno izdvojiti za zadovoljstvo istinskog uživanja u muzici.


Kontakt telefon:
064 / 11 880 11
Srejić Dragoslav

Tehnički podaci: Princip kutije: basrefleks Nazivna impedansa: 4 Ohm Preporučljiva snaga pojačavača: 50-200 W Osetljivost: 88 dB Frekventni raspon: 46 Hz-40 kHz Sistem za usviravanje: NAD C320 BEE integrated amplifier NAD C524 CD player Test sistem : Audio Analogue Maestro Settanta integrated amplifier DENON DCD 2560 (upgrade by Dayens) B&W DM602 S3 Strujni kablovi: Lapp Oelflex Classic 110 CY 3*2,5mm strujni kabl na NAD komponentama Monokristalni strujni kabl na Denon DCD 2560 playeru Lapp Oelflex Classic 110 CY 3*2,5mm produžni kabl HMS strujna utičnica Zvučnički kablovi: Analysis Plus Solo Crystal 8 speaker cable Bi-wire pure silver DIY kablovi by Vlada Ralčić  Interkonekt: Analysis Plus Solo Crystal interconnect cables VdH D-102 Mk III (WBT 0144 RCA konektori) Stalci: Sonus Faber stalci Atacama Nexus 6 Muzika: Louis Armstrong & Duke Ellington – "The Great Summit" (Blue Note/EMI, 7243 524547 2 3) Patricia Barber – "Nightclub" (Blue Note/Premonition, 7243 5 27290 29) Peter Murphy – "Wild Birds" (Beggars Banquet Recordings (USA) Inc., BBL 2019) Pat Metheny & Charlie Haden – "Beyond the Missouri sky" (Verve, 3145371302) DALI Stereo Demonstration CD sampler V.A. - "CS 12 Inches 01" (Cosmic Sounds, CS-30) Joy Division – "Unknown Pleasures" (Rough Trade CD1-216, RTDCD 67) John Patitucci - "Mistura Fina" (GRP, GRD9802 ) Pat Metheny Group – "Offramp" (ECM, 817 138-2) Bjork - "Greatest Hits" (OneLittleIndian/Polydor, 065134-2) V. Stefanovski i M. Tadic – "Treta Majka" (Avalon, 029 2004) "Before the Rain" - OST (music by Anastasia, Polygram/Philips, 526 407-2, re-issue 2005.)